КАКО ЗАШТИТИТИ СПОМЕНИКЕ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА Средњовековни камени, надгробни споменици, СТЕЋЦИ имају изузетну културну и документарну вредност

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI), представљен је недавно у оквиру научно – стручне радионице у Матици српској, а како је објашњено, тема истраживања тиче се утицаја климатских промена и биолошког импакта на споменике културног наслеђа под заштитом UNESCO–а, у овом конкретном случају, на стећцима. 

Стећци представљају средњовековне камене, надгробне споменике јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу, која су с правом уврштена на Унескову листу светске баштине. 

– Истраживања у пројекту су веома мултидисциплинарна, јер се спајају различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона, где су они јединствени феномен у земљама Западног Балкана, односно еx-Ју држава и то доминантно у БиХ, затим у Србији, Црној Гори и Хрватској – појаснила је шеф Катедре за екологију на Департману за биологију и екологију ПМФ–а проф Снежана Радуловић.

Пројекат траје већ годину и по дана, а како каже наша саговорница,  новосадски ПМФ има двоструку улогу у реализацији. 

– Наиме, радимо процену пропадања кречњачког камена, односно доломитних стена тих споменика, под утицајем климатских промена, али и биодиверзитетског „напада” на тај камен.  Са друге стране, наша улога је дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта, што је додатна вредност нашег учешћа, имајући у виду колико је важна научна комуникација и подизање свести, како стручној, тако и широј јавности, о важности овог пројекта – казала је Радуловић.

У теренским истраживањима учествовали су и студенти четврте године екологије и биологије, у оквиру своје редовне теренске наставе, а укључена су и микробиолошка истраживања, када су се скидали биофилмови са стећака, како би се видело колико је тај биолошки обраст камена утицао на тренутно стање средњовековних надгробних споменика. Узети узорци послати су у Сарајево, а затим даље у лабораторију на ПСР анализе.

– Још увек нисмо добили резултате биолошког дела истраживања, али оно што знамо до сада јесте да, на пример, у Црној Гори имамо таргетиран споменик на Жугића барама на Дурмитору, који пропада због наноса земље, јер се налазе на ветрометини. За стећак који су донели из Велике Цисте, испред Умјетничке академије из Сплита можемо рећи да је почео да губи свој сјај због утицаја соли, односно близине мора, док смо на Блидињу у БиХ уочили један „интересантан” вид пропадања. Са једне стране, под утицајем киселих киша, долази до спирања рељефа, односно мотива на споменику, и то нажалост баш на стећку који једини има мотив кола– прича наша саговорница.

Код нас у Србији имамо Мраморје, где су стећци очувани, захваљујући преданом раду Завода за заштиту споменика културе. Они су редовно одржавани, редовно се конзервирају и велика су атракција у Бајиној Башти. 

– Када урадимо два климатолошка сценарија, колеге конзерватори са Универзитета за примењену уметност свеучилишта у Сплиту, Берлину и Француске, одабраће наноматеријале, којима ће стећци бити презервирани. Кречњак је одабран за клесање јер је мекан камен, што му је и мана, јер лакше пропада. Он је шупљикав и њега не можете конзервирати тако да му превучете неку непробојну фолију јер ће он почети да „труне” изнутра. Зато је крајњи циљ нашег пројекта да направимо водич за презервацију и употребу новог наноматеријала, којима ће стећци у будућности бити премазивани, како би се они што дуже очували – истиче проф. Снежана Радуловић. 

Носилац пројекта је Природно – математички факултет Универзитета у Сарајеву, док је наш ПМФ партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологију, друштвене науке, дигитализацију, економију, креативну индустрију, очување и конзервацију културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Међународни партнери у истраживањима су Француска, Немачка, Аустрија и Малта. 

Редован професор Природно – математичког факултета Универзитета у Сарајеву и координатор пројекта, проф. др Нусрет Дрешковић, казао је за „Дневник” да се идеја развијала последњих 20 година. С обзиром на то да је културно – историјско наслеђе под великим притиском, посебно антропогеним, у последње време се томе додаје и значајан притисак природних непогода, које су узроковане ефектима климатских промена. 

– И у том контексту је намера радника који су у овој области, да се препознају претње и опасности по стећке, те сходно томе да се креира један позив у оквиру „Хоризонт Европе” Програма, којим би се истражили сви наведени утицаји на културно-историсјко наслеђе. Циљ пројекта је да се први пут детаљно истражи рецентна климатска ситуација, те да се проуче климатски сценарији који ће се развијати до 2100. године, у два наврата – објашњава проф. др Нусрет Дрешковић. – Тако бисмо добили стварне податке у високо резолутној скали, што је јако битно да се креирају тзв. ГИС мапе, које би на свакој тачки Европе могле да избаце податке о томе каква је климатска ситуација у том моменту на том месту. Затим би се на тим мапама, из водича за презервацију могле извући све потребне информације од кључног значаја, када је у питању заштита наслеђа у тој тачци. У питању је један водич који би свим земљама Европе могао да понуди све неопхподне информације за очување стећака 

Ивана Бакмаз