KAKO ZAŠTITITI SPOMENIKE KULTURNOG NASLEĐA POD ZAŠTITOM UNESKA Srednjovekovni kameni, nadgrobni spomenici, STEĆCI imaju izuzetnu kulturnu i dokumentarnu vrednost

Projekat „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI), predstavljen je nedavno u okviru naučno – stručne radionice u Matici srpskoj, a kako je objašnjeno, tema istraživanja tiče se uticaja klimatskih promena i biološkog impakta na spomenike kulturnog nasleđa pod zaštitom UNESCO–a, u ovom konkretnom slučaju, na stećcima. 

Stećci predstavljaju srednjovekovne kamene, nadgrobne spomenike jedinstvenog oblika i ornamentike, sa izuzetnom kulturnom i dokumentarnom vrednošću, koja su s pravom uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine. 

– Istraživanja u projektu su veoma multidisciplinarna, jer se spajaju različite naučne discipline i ekspertize koje ovde deluju sinergetski. Tema stećaka je i više nego relevantna baš za geografski obuhvat našeg regiona, gde su oni jedinstveni fenomen u zemljama Zapadnog Balkana, odnosno ex-Ju država i to dominantno u BiH, zatim u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj – pojasnila je šef Katedre za ekologiju na Departmanu za biologiju i ekologiju PMF–a prof Snežana Radulović.

Projekat traje već godinu i po dana, a kako kaže naša sagovornica,  novosadski PMF ima dvostruku ulogu u realizaciji. 

– Naime, radimo procenu propadanja krečnjačkog kamena, odnosno dolomitnih stena tih spomenika, pod uticajem klimatskih promena, ali i biodiverzitetskog „napada” na taj kamen.  Sa druge strane, naša uloga je diseminacija, komunikacija i eksploatacija rezultata projekta, što je dodatna vrednost našeg učešća, imajući u vidu koliko je važna naučna komunikacija i podizanje svesti, kako stručnoj, tako i široj javnosti, o važnosti ovog projekta – kazala je Radulović.

U terenskim istraživanjima učestvovali su i studenti četvrte godine ekologije i biologije, u okviru svoje redovne terenske nastave, a uključena su i mikrobiološka istraživanja, kada su se skidali biofilmovi sa stećaka, kako bi se videlo koliko je taj biološki obrast kamena uticao na trenutno stanje srednjovekovnih nadgrobnih spomenika. Uzeti uzorci poslati su u Sarajevo, a zatim dalje u laboratoriju na PSR analize.

– Još uvek nismo dobili rezultate biološkog dela istraživanja, ali ono što znamo do sada jeste da, na primer, u Crnoj Gori imamo targetiran spomenik na Žugića barama na Durmitoru, koji propada zbog nanosa zemlje, jer se nalaze na vetrometini. Za stećak koji su doneli iz Velike Ciste, ispred Umjetničke akademije iz Splita možemo reći da je počeo da gubi svoj sjaj zbog uticaja soli, odnosno blizine mora, dok smo na Blidinju u BiH uočili jedan „interesantan” vid propadanja. Sa jedne strane, pod uticajem kiselih kiša, dolazi do spiranja reljefa, odnosno motiva na spomeniku, i to nažalost baš na stećku koji jedini ima motiv kola– priča naša sagovornica.

Kod nas u Srbiji imamo Mramorje, gde su stećci očuvani, zahvaljujući predanom radu Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Oni su redovno održavani, redovno se konzerviraju i velika su atrakcija u Bajinoj Bašti. 

– Kada uradimo dva klimatološka scenarija, kolege konzervatori sa Univerziteta za primenjenu umetnost sveučilišta u Splitu, Berlinu i Francuske, odabraće nanomaterijale, kojima će stećci biti prezervirani. Krečnjak je odabran za klesanje jer je mekan kamen, što mu je i mana, jer lakše propada. On je šupljikav i njega ne možete konzervirati tako da mu prevučete neku neprobojnu foliju jer će on početi da „trune” iznutra. Zato je krajnji cilj našeg projekta da napravimo vodič za prezervaciju i upotrebu novog nanomaterijala, kojima će stećci u budućnosti biti premazivani, kako bi se oni što duže očuvali – ističe prof. Snežana Radulović. 

Nosilac projekta je Prirodno – matematički fakultet Univerziteta u Sarajevu, dok je naš PMF partner u veoma kompaktnom internacionalnom konzorcijumu koji kombinuje sve relevantne naučne discipline: klimatologiju, društvene nauke, digitalizaciju, ekonomiju, kreativnu industriju, očuvanje i konzervaciju kulturnog nasleđa u svojim najsavremenijim izdanjima. Međunarodni partneri u istraživanjima su Francuska, Nemačka, Austrija i Malta. 

Redovan profesor Prirodno – matematičkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu i koordinator projekta, prof. dr Nusret Drešković, kazao je za „Dnevnik” da se ideja razvijala poslednjih 20 godina. S obzirom na to da je kulturno – istorijsko nasleđe pod velikim pritiskom, posebno antropogenim, u poslednje vreme se tome dodaje i značajan pritisak prirodnih nepogoda, koje su uzrokovane efektima klimatskih promena. 

– I u tom kontekstu je namera radnika koji su u ovoj oblasti, da se prepoznaju pretnje i opasnosti po stećke, te shodno tome da se kreira jedan poziv u okviru „Horizont Evrope” Programa, kojim bi se istražili svi navedeni uticaji na kulturno-istorisjko nasleđe. Cilj projekta je da se prvi put detaljno istraži recentna klimatska situacija, te da se prouče klimatski scenariji koji će se razvijati do 2100. godine, u dva navrata – objašnjava prof. dr Nusret Drešković. – Tako bismo dobili stvarne podatke u visoko rezolutnoj skali, što je jako bitno da se kreiraju tzv. GIS mape, koje bi na svakoj tački Evrope mogle da izbace podatke o tome kakva je klimatska situacija u tom momentu na tom mestu. Zatim bi se na tim mapama, iz vodiča za prezervaciju mogle izvući sve potrebne informacije od ključnog značaja, kada je u pitanju zaštita nasleđa u toj tačci. U pitanju je jedan vodič koji bi svim zemljama Evrope mogao da ponudi sve neophpodne informacije za očuvanje stećaka 

Ivana Bakmaz