(ФОТО) "То је био прави изазов, сат и по времена смо га кували, као мала лубеница је" УСКРШЊИ ПОДВИГ У ЧАЧКУ Николићи офарбали нојево јаје од три килограма
Ближи нам се најрадоснији хришћански празник, а стару српску традицију и обичаје чувају и поштују и младе домаћице.
Управо такав леп пример, породичне слоге и радости стиже нам из чачанског насеља Љубић, где је у дому Николића од раног јутра радна атмосфера. Мами Маријани, највећа помоћ је трогодишња кћеркица Ђурђина.
- Трудимо се да чувамо наше старе обичаје, ја сам то научила од своје баке и маме, а томе учим и своју кћерку. Наравно, обојили смо прво јаје, које ће нам у наредних годину дана бити Чуваркућа, каже за РИНУ Маријана.
Традиционално, фарбање се започиње црвеном бојом и луковином, као што је то радила њена мајка, а потом се креће у креативно истраживање: декупаж технике, бојење у пиринчу, увијање у чарапе, старе džakove. Јаја постају права мала уметничка дела. Ипак, традиционално васкршње фарбање јаја у дому Николића ове године добило је једно необично појачање. Сада су украшена чак и јаја од ноја, што није било нимало лако.
- То је био прави изазов. Сат и по времена кувамо нојево јаје, и то од тренутка кад проври, а да би примило боју, морало је да стоји најмање пола сата у фарби. Ипак, успели смо и баш сам поносна“, прича Маријана, истичући да је ово први пут да су се у њиховој кући фарбала јаја овако несвакидашњих димензија.
Осим што је необично, нојево јаје је и изузетно тешко — просечно око 3 килограма.
- Кад га држите у рукама, као да држите малу лубеницу. А опет, успели смо да га обојимо и украсимо као право васкршње јаје“, додаје Маријана.
У свему учествује и мала Ђурђина, најмлађа чланица породице, која са великим одушевљењем боји јаја, иако, како каже Маријана, „више боји јаја од стиропора него права“.
- Најважније је да о значају празника и породичним вредностима учи на време и ужива у празничној чаролији, како би када порасте знала да цени праве вредности и да чува традицију. Једва чека да се куца за Васкрс, смеје се Маријана.
У дому Николића традиција се не заборавља, али се и храбро надограђује новим идејама. А у духу заједништва, љубави и вере, и нојево јаје је добило своје место kao симбол празничне топлине, радости и стваралаштва.
И управо на најрадоснији празник, ова нојева jaja наћиће се на трпези osvećennja храма Христовог Васкрсења, саграђеног на висовима Равне горе и Сувобора у селу Коштунићи где ће се окупити верници први пут од његове градње.