ЕПИСКОП ОСЕЧКОПОЉСКИ И БАРАЊСКИ ХЕРУВИМ Васкрсење зацељује наше ране

У васкшњем интервјуу за мисионарски порал "Кинонија", а који преноси Епархија осечкопољска и барањска владика Херувим говорио је суштини Васкрса и изазовима с којима се савремени човек данас суочава.

"У Стихири Великога Петка која се пева на Вечерњем богослужењу и у целокупној химнографији Страсне и Пасхалне недеље открива нам се прави карактер света у времену Распећа Христовог, који личи на свет данас. У тој стихири испуњен је цели васпитни карактер Светог Писма и Светог Предања јер осликава свет у једној потпуној конфузији и есенцији зла. Текстописци нас и свет кроз текст ових химни Отачки и Светописамски васпитавају и говоре о величини страсти и дубини греха у којима живимо, а Исуса Христа поред себе благодаћу Светог Духа имамо. Издвојио бих речи стихире Великога Петка: О како безаконо збориште, Цара твари на смрт осуди, не постидевши се доброчинстава која напомињући унапред осигураваше, говорећи к њима: Народе мој, шта сам вам учинио? Не напуних ли Јудеју чудима? Не васкрсох ли мртваце једном речју? Не исцелих ли сваку немоћ и болест? Шта ми дакле узвраћате? Зашто ме се не сећате? За исцелење ране ми нанесте, за живот ме умртвљујете, вешајући на дрво Добротвора као злочинца, Законодавца као безаконика, и Цара свих као осуђеника. Дуготрпељиви Господе, слава Теби".

Владика Херувим оцењује да је свет и данас непредвидиво безаконо збориште, "место које Исуса Христа разапиње као злочинца, као безаконика, као осуђеника, то је тај простор у којем свет обитава и битише". 

"Тиме се пренебрегавају истине Светога Писма и Светог Предања у којима је Исус Христос Добротвор, Законодавац, Цар славе, Цар свих и свега. У таквој атмосфери нема аутентичне вере и љубави, који нису парадокс историје, него аутентично сведочанство за живот овде и сада на земљи. Као подвижничка борба, пост који током Четрдесетнице претходи празнику Васкрсења има за свој циљ што потпуније учешће у Тајни Васкрсења: сви Свети Оци уче да је за достизање овог циља неопходно очишћење како телесних, тако и душевних чула. Циљ човековог духовног живота јесте да се сједини са Васкрслим Христом и да Га созерцава у дубинама свога срца. Христос Васкрсава у срцу, умртвљујући острашћене помисли које се овде налазе под утицајем ђавола и побеђујући страсне слике и насртаје греха, као што је некад надвладао печате гроба, како нам о томе говори св. Максим Исповедник".

Он истиче да као верујући људи, ми у Тајни Васкрсења Христовога можемо открити праву суштину и прави смисао. 

"У томе треба да нам буде огледало и узор морала и етичности на нашем путу ка Христу. Треба да будемо истински христоносци и богоносци како нас учи  свету ава Јустин Поповић, да у тим димензијама схватимо суштину живота, односно, да се вратимо нашој Цркви као најсавршенијој радионици нашега спасења, нашој вери и јеванђелском путу. Кроз Васкрслога Господа открива нам се Тајна живота вечнога, открива нам се прави смисао морала и етике у пуном смислу те речи".

Владика Херувима наглашава да је наше српско биће утемељено на богоугодним светосавским принципима. 

"Немерљив је допринос Свети Сава оставио своме роду светлим примером измирења своје завађене браће. Градећи мир и лечећи неспоразуме, неразумевање, мржњу и несугласице, утемељио је принципе помирења и опроштаја који су нам непоходни данас, можда, и више него пре. Тако, благодаћу Божјом и мудрошћу светог оца нашег Саве, српски народ добија читав пример врлинског живота и пут којим, поштујући и љубећи своју Цркву и Отаџбину, треба да ходи. Данас је завладала тмина и помрчина над целим човечанством. Брат брату зарива мач у груди мислећи да му је непријатељ. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку", закључује епископ осечкопољски и барањски Херувим.