Дуговечност уз једињење које се налази у печуркама ЕВО КАКО НАМ БУКОВАЧЕ ПОМАЖУ У БОРБИ ПРОТИВ СТАРЕЊА

Међутим, с годинама расте ризик од оболења повезаних са старењем, попут Алцхајмерове болести или саркопеније (губитка мишићне масе и снаге). Истраживања о старењу се стога све више фокусирају на то како продужити период у животу човека када је он - здрав. На том таласу, под вођством Лајбниц-Института за аналитичке науке (ИСАС), тим истраживача са Универзитета у Београду, Универзитета у Кембриџу  и Универзитета у Хајделбергу фокусирао се на ерготионеин. Њихова студија,  у коју су били укључени и истраживачи из Берлина, Минхена, Бордоа, Напуља и Севиље, за сада је показала да ова природна супстанца несумњиво побољшава здравље животиња, те је овај међународни мултидисциплинарни тим недавно описао своје резултате и основни молекуларни механизам деловања ерготионеина и у еминентном научном часопису Cell Metabolism.

Ерготионеин је, иначе, природно једињење које се налази у одређеним врстама гљива, попут буковача и шитаке печурки, као и у ферментисаној храни, и често се продаје као дијететски суплемент или састојак козметике са „анти-ејџинг“ ефектима. Иако постоје субјективни показатаљи да ерготионеин има протективне ефекте на функционалност и „здравље” ћелија, до сада његов механизам деловања није био познат. „Наше анализе сада коначно расветљавају тај механизам и јасно показују да ерготионеин има обећавајући терапијски потенцијал за превенцију болести повезаних са старењем“, открива нам руководилац студије и руководилац ERC Sulfaging истраживачке групе у ИСАС-у проф. др Милош Филиповић.

За ову студију истраживачи су проучавали неколико врста животиња, укључујући модел систем Caenorhabditis elegans (нематоде). Тим у ИСАС-у је установио да третман ерготионеином примењен код младих црва не само да продужава њихов животни век, већ им и повећава покретљивост, отпорност на стрес и смањује биомаркере старења. 

„Како су животиње стариле, разлика у односу на контролну групу постајала је све израженија, док, с друге стране, нисмо приметили никакве нежељене нуспојаве. Сличне резултате показале су и студије које смо радили на другим модел системима“, објашњава за наш лист др Дуња Петровић, чији  је докторски рад био један од темеља истраживања.

Истраживачи са Универзитета у Београду установили су позитивне ефекте ерготионеина код сисара. „Током три недеље, третирали смо пацове старе девет месеци дневном дозом од 10 милиграма ерготионеина – отприлике исто колико се налази у 4,5 грама осушених буковачи. У поређењу са контролном групом, издржљивост посматраних глодара се не само побољшала, већ им се повећала и мишићна маса, васкуларизација, тј. настанак нових ситних крвних судова мишићног ткива, као и број матичних ћелија мишића”, каже за „Дневник“ др Весна Оташевић, научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, координатор дела студије на животињама спроведене у Београду. 

Истраживачи су, наиме, анализирали молекулске механизме деловања користећи најсавременије методе масене спектрометрије. И на основу хуманих и мишјих ћелијских култура, показали су да ерготионеин делује као алтернативни супстрат за ензим цистатионин-гама-лиазу. Овај ензим, иначе, игра кључну улогу у производњи водоник-сулфида, који штити ћелије од оксидативног стреса путем процеса персулфидације. А нека претходна истраживања показала су да је управо смањена персулфидација повезана са старењем, кардиоваскуларним болестима и неуродегенеративним обољењима. Будући да ерготионеин стимулише персулфидацију, посебно ензима глицерол-3-фосфат дехидрогеназе, а његова повећана активност доприноси повећаној производњи NAD⁺, коензима који позитивно утиче на животни век.

Због обећавајућих резултата, истраживачи су у следећој фази тестирали ерготионеин и на групи младих пацова. Дневна доза од око 10 мг довела је до значајног повећања издржљивости на тесту трчања до исцрпљености, као и до повећања нивоа NAD⁺  у њиховом серуму. „Ово указује на то да ерготионеин утиче на метаболизам на сличан начин као допинг средства“, појашњава др Филиповић и најављује студију на здравим испитаницима, како би се испитао овај потенцијал. 

Како објашњава др Весна Оташевић, у ту будућу студију истраживачи планирају да укључе добровољце – рекреативце, који би свакодневно узимали препоручену дозу ерготионеина, уз наставак својих уобичајених тренинга: „Током и након тренинга пратићемо показатеље издржљивости и мишићне снаге, упоређујући их са претходним подацима испитаника из периода вежбања без суплементације ерготионеином. Такође, планирамо да обухватимо и старију популацију испитаника, којима ће, након три месеца узимања ерготионеина, бити урађена когнитивна и специфична биохемијска тестирања. Ова испитивања пружиће нове драгоцене информације о ефектима ерготионеина на људско здравље”...