Скептичан сам око новог плана Евролиге ЛЕГЕНДАРНИ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР ОТВОРЕНО

*Заједничка реализација интервјуа са Basketball Sphere и Моцарт спортом

- Радећи са тренером Поповичем и Сан Антонио Спарсима, заиста сам схватио колико је важно да тим буде као породица и никад не заборавиш да су играчи прво људи, без обзира на то како играју - подвукао је Еторе Месина у разговору за Атлетик пре више од пет година, у тексту посвећеном италијанском стручњаку у којем су бројне НБА звезде, попут самог Грега Поповича, али и Пауа Гасола и Демара Дерозана говорили о његовим квалитетима кроз призму добијања шансе у НБА лиги на месту првог тренера.

Баш тај људски моменат је оно што ће обележити каријеру Етореа Месине у последњих неколико година. У времену када су тренери све више третирани као роба и нешто што је пролазно, 65-годишњи стратег из Катаније једини је на тлу Европе уз Жељка Обрадовића чији статус, условно речено, не зависи само од резултата, већ и од успостављеног система, односно “програма”, како ће Еторе Месина у свом блогу за руске медије под називом “Суштина Спарса”, назвати изграђену културу поменуте франшизе.

Тако би, хипотетички, у неком другом тексту са насловом " Суштина Милана”, централна тема могло да буде поверење које водећи људи, конкретно Ђорђо Армани, имају када је у питању Еторе Месина. Недвосмислено му дајући подршку и у сезонама када Милано није имао најбољи скор у Евролиги, углавном због великог броја повреда и сличних околности. Направљена је дистинкција у односу на кошаркашки “врли нови свет” у којем су тренери толико смењиви да све више постају бројеви, а све мање људи са именом и презименом.

Еторе Мессина – икона европске кошарке

Име Етореа Месине дубоко је урезано у структуру кошаркашке Европе. Четири пута био је најбољи на континенту, два пута је био најбољи тренер Евролиге и све то радећи у најквалитетнијим клубовима – од Виртуса, ЦСКА, Реал Мадрида, Милана… Искуство је оплеменио и боравком у НБА лиги – Лос Анђелес Лејкерсима и Сан Антонио Спарсима. Како провејава кроз бројна аналитичка размишљања са друге стране Атлантика, један је од најбољих стручњака који никада није био први тренер НБА тима. То је већ нека друга прича…

Оно што је трентуно, то је да се Еторе Месина са својим Миланом суочава са великим изазовима. Италијански састав са скором 15-13 у Евролиги гостује Црвеној звезди (16-12), у једној од најбитнијих утакмица у борби за плеј-оф у елитном такмичењу. И не само то. Свестан је и свих токова које нова кошаркашка реалност носи са собом, а тичу се тзв. саларy цапа и продора НБА у Европу, о чему је говорио у свом стилу.

Пре таквих питања којима се у овом моменту бави Европа, која реч о Црвеној звезди. Милано је у Београд дошао по чак пету узастопну гостујућу победу над поменутим ривалом, којег је убедљиво савладао у Унипол форуму у првом међусобном окршају ове сезоне.

- Као и увек, биће то веома захтевна утакмица. Очекује нас распродата дворана и веома физички моћан тим. Црвеној звезди је потребна победа, победа је потребна и нама. Биће то игра нерава и детаљи ће одлучити ко ће бити бољи. Врло је тешко ове сезоне. Сви се боре са повредама и морају да мењају петорке и ротације. Ту је и умор због националних лига и све је изазовније да будеш константан на дуже стазе, што су до сада успели Панатинаикос и Олимпијакос и можда Бајерн. Из недеље у недељу се ствари мењају. Зато је веома захтевно предвидети шта ће се десити у једном дуелу - почео је разговор Еторе Месина.

Тема број један је наступ Николе Миротића који се повредио против Фенербахчеа, али је допутовао са тимом и има жељу да игра.

- Још увек осећа бол. Срећом ништа није сломљено. Уколико буде играо, неће погоршати ситуацију, осим ако не добије поново ударац. Видећемо како ће реаговати на тренинг. Када играч жели да игра, мораш то да поштујеш.

У досадашњем току сезоне био је успешан против српских екипа. У три одиграна сусрета, уписао је две победе. Једини пораз десио се у Милану против Партизана.

- Није мој посао да их поредим, то је ваш посао. Имам много пријатеља овде и не желим да кажем нешто глупо (смех). И једни и други имају ‘дубину’, са много талента и физикалности.

Европска кошарка у смислу финансија неће бити иста од ове јесени. Увођењем одређених финансијских ограничења, екипе са А лиценцом, међу које спада и италијански тим, на плате ће бити предвиђено да се потроши равно осам милиона евра и то не рачунајући двојицу најплаћенијих играча, У23 играче, играче са дугорочним повредама (минимум двомесечна пауза), играче који су провели минимум три године у клубу и целу плату средње плаћеног играча (око 600 хиљада евра). Тих осам милиона без поменутих додатака чини основну базу плате, док је минимална близу 5,9 милиона евра. Богатији клубови не гледају благонаклоно на такву расподелу улога, док они не толико финансијски моћни то дочекују са позитивним размишљањима због потенцијала да се компетитивност и уједначеност Евролиге повећа.

- Прво, то није саларy цап. То имамо у САД, јер су сви приходи стављени у исти фонд. Тога нема у Европи. Веома ме интересује шта ће бити са тим, јер је најбитнија ствар сваког права и концепта како се то примењује. У НБА лиги се и најмањи пропуст детектује и кажњава. Чињеница је да када говоримо у Европи, причамо о различитим земљама, различитом опорезивању и различитом окружењу. Мало сам скептичан, иако је важно да се направи нешто што је одрживо. Савршено разумем сврху и циљ. Не знам само да ли је лако применљиво.

У интервјуу за Јурохупс пре неколико месеци, подвукао је да је Евролига пре 15 година изгубила шансу да буде развојна лига за НБА. Сада, према најновијим информацијама, НБА куца на врата Европе. Помињу се тимови попут Манчестер Ситија, Пари сен Жермена, али и неких других нових атрактивних дестинација. Са друге стране, реалност је таква да је тржиште у Европи веома сиромашно, на шта су утицали бројни фактори, попут финансијске ситуације са колеџом или Џи лигом.

- Нисам желео да умањим улогу Евролиге. Тада смо били на важном путу, имали смо алтернативу да развијамо играче. Оно што видим сада, то је да више није могуће да се бавимо тиме, јер је ниво такмичења веома висок, а уз то, Евролига је такмичење ветерана. Готово да је немогуће да доведеш играча из САД. Постоји много тема о којима треба да се размишља. У овом моменту, плате су драстично скочиле и све је теже пронаћи финансијски баланс, без обзира на то које правило је на снази.

“Жељко и Грег? Немам то право”

Конкретно, како би НБА могла да унапреди стање у европској кошарци?

- Немам знање да то кажем. Драго ми је што постоји боља комуникација између ФИБА, Евролиге и НБА. Када сам говорио о доласку НБА у Европу, многи су се смејали.

Причајући о НБА и Евролиги из тренерског угла, незаобилазна тема је однос са Жељком Обрадовићем са којим има ривалитет више деценија, као и однос са Грегом Поповичем, код којег је био асистент у Сан Антонио Спарсима. Оно што је један за Евролигу, то је други за НБА, какав је утисак. О свему томе ће кратко и скромно.

- Два сјајна тренера и две сјајне особе. Већ сам изразио најдубље поштовање према Жељку више пута, није му то потребно још једном (смех). Причамо о два различита света и, условно речено, немам право да поредим таква два гиганта.

Еторе Месина је имао јасан закључак, када је реч о променама које треба да наступе у европској кошарци, прецизирајући да сви морају да се понашају као једно.

- Интересантно је да сви имају право да причају. То су деликатне теме о којима треба да расправља борд власника 13 тимова. Преферирам да не заузимам став о томе у јавности, о нечему што би требало заједно да се разговара. Нажалост, Евролига је у последње две-три године неколико пута променила руководство. Вероватно да је добронамерно то што се прича о разним темама, али је некада тешко разумети у ком правцу то све иде.

Најважније је да се заједништвом дође до неких закључака и одлука. Док год имамо много другачијих коментара, нећу говорити ништа конкретније. Једино што могу да кажем је да смо и даље у моменту у којем сваки клуб има своју визију будућности. Надам се да ћемо ускоро доћи до тренутка када ће заједнички циљ да превлада. Наравно, максимално поштовање за све клубове.

Наставио је у истом тону, поредећи две различите културе у светској кошарци и начин на који се расправља о најбитнијим темама.

- Да ли видите исту ствар у НБА? Да власници и менаџери причају о томе шта би требало да се уради, која је будућност? Тотална тишина. И када се нешто одлучи, онда је то јавно. У Европи је другачије. Стављам себе у позицију фана. Не кажем да проширење, селери кеп или нешто треће нису добре ствари, већ да би клубови требало да излазе са уједињеним ставовима. У супротном, будућност неће бити лака.

Имао је Еторе Месина прилику да ради са бројним суперзвездама и долази до великих титула и успеха. Међутим, постоји један играч према коме гаји посебно поштовање и помало жали што није могао да сарађује са њим, а било је близу.

- Срећан сам што сам радио са невероватним играчима. Не желим да изразим непоштовање према било коме, али смо једне године причали са Ентонијем Паркером из Макаби Тел Авива. Не сећам се у ком сам клубу био. Одувек сам на њега гледао као на великог шампиона. Одувек сам волео начин на који игра. Могао сам да кажем и Никола Јокић, што не би имало никаквог смисла (смех). Изабрао сам једног о коме смо клуб и ја бар причали и кога смо разматрали - закључио је Еторе Месина разговор.

В. М. Петровић