У Хрватској се и даље свађају због Тита
Загреб: Швајцарски лист Ноје Цурер Цајтунг објавио чланак у ком наводи да се у Хрватској, и после 40 година од смрти Јосиба Броза, свађају око Тита што разара друштво.
Лист се бави југославенским наслеђем у данашњој Хрватској и закључује да друштво и надлежни не знају да се на одговарајући начин и достојанствено поставе према тим важним историјским темама.
То је синдром "нерешеног конфликта који само доноси поделе", истиче лист, преноси index.hr.
На почетку текста новинар Андреас Ернст описује свој долазак на Голи оток, на којем га дочекује сувенирница у којој се може фотографирати с плочом са затвореничким бројем или у затворском оделу, што сматра “неукусним”.
Он подсећа да се на острву налазио логор "југославенског диктатора Тита”"у којем је било око 16.000 људи, тако да понуђена "забава за туристе изгледа гротескно с обзиром на муке које су многи људи на овом отоку доживели".
Наглашава да је касније Голи оток постао затвор за криминалце, а не политичке противнике, те да је коначно затворен 1988. До тада је на њему изгубило живот око 400 људи.
Наводи се да је музеј на Голом отоку "место сећања без концепта" и да је поставка слабо направљена, па је и део експоната без одговарајућих натписа. "Острво био могло бити централно место сећања на пропалу Југославију. Али, у стварности је то место на ком жртве нису достојанствено обележене", сматра швајцарски лист.
Напомиње се и да је у Кумровцу, чије се уређење хвали, Титов живот представљен кроз родну кућу и раскошну сахрану "на којој је било 128 светских делегација", али да о животу југославенског лидера између те две точке нема ништа.
И четрдесет година након Титове смрти хрватско друштво није нашло начин да заузме јасан став према Титу, наглашава лист и додаје да "југославенско наслеђе дели хрватско друштво": за конзервативно-католичку десницу југославенска идеја је претња и маска великосрпства, док је за левицу Тито симбол борбе против окупације и фашизма, чији је симбол фашистичка НДХ, "марионета Италије и Немачке".
Као трећу кључну локацију Титовог наслеђа у Хрватској лист наводи Брионе, који се описују као рај и Титова летња резиденција у којој је примао многе светске државнике и филмске звезде. Бриони су приказани као пример "гламура диктатора", а данас су национални парк на ком је време стало у 1980-им.
Ни на Брионима се "не гаји ни Титов култ нити се његова епоха прећуткује", али и они илуструју неодлучност хрватског друштва према Титовом наслеђу баш као ни Голи Оток.