U Hrvatskoj se i dalje svađaju zbog Tita
Zagreb: Švajcarski list Noje Curer Cajtung objavio članak u kom navodi da se u Hrvatskoj, i posle 40 godina od smrti Josiba Broza, svađaju oko Tita što razara društvo.
List se bavi jugoslavenskim nasleđem u današnjoj Hrvatskoj i zaključuje da društvo i nadležni ne znaju da se na odgovarajući način i dostojanstveno postave prema tim važnim istorijskim temama.
To je sindrom "nerešenog konflikta koji samo donosi podele", ističe list, prenosi index.hr.
Na početku teksta novinar Andreas Ernst opisuje svoj dolazak na Goli otok, na kojem ga dočekuje suvenirnica u kojoj se može fotografirati s pločom sa zatvoreničkim brojem ili u zatvorskom odelu, što smatra “neukusnim”.
On podseća da se na ostrvu nalazio logor "jugoslavenskog diktatora Tita”"u kojem je bilo oko 16.000 ljudi, tako da ponuđena "zabava za turiste izgleda groteskno s obzirom na muke koje su mnogi ljudi na ovom otoku doživeli".
Naglašava da je kasnije Goli otok postao zatvor za kriminalce, a ne političke protivnike, te da je konačno zatvoren 1988. Do tada je na njemu izgubilo život oko 400 ljudi.
Navodi se da je muzej na Golom otoku "mesto sećanja bez koncepta" i da je postavka slabo napravljena, pa je i deo eksponata bez odgovarajućih natpisa. "Ostrvo bio moglo biti centralno mesto sećanja na propalu Jugoslaviju. Ali, u stvarnosti je to mesto na kom žrtve nisu dostojanstveno obeležene", smatra švajcarski list.
Napominje se i da je u Kumrovcu, čije se uređenje hvali, Titov život predstavljen kroz rodnu kuću i raskošnu sahranu "na kojoj je bilo 128 svetskih delegacija", ali da o životu jugoslavenskog lidera između te dve točke nema ništa.
I četrdeset godina nakon Titove smrti hrvatsko društvo nije našlo način da zauzme jasan stav prema Titu, naglašava list i dodaje da "jugoslavensko nasleđe deli hrvatsko društvo": za konzervativno-katoličku desnicu jugoslavenska ideja je pretnja i maska velikosrpstva, dok je za levicu Tito simbol borbe protiv okupacije i fašizma, čiji je simbol fašistička NDH, "marioneta Italije i Nemačke".
Kao treću ključnu lokaciju Titovog nasleđa u Hrvatskoj list navodi Brione, koji se opisuju kao raj i Titova letnja rezidencija u kojoj je primao mnoge svetske državnike i filmske zvezde. Brioni su prikazani kao primer "glamura diktatora", a danas su nacionalni park na kom je vreme stalo u 1980-im.
Ni na Brionima se "ne gaji ni Titov kult niti se njegova epoha prećutkuje", ali i oni ilustruju neodlučnost hrvatskog društva prema Titovom nasleđu baš kao ni Goli Otok.