Трзавице око гасовода Северни ток 2

Гасовод из Сибира, преко Балтичког мора води у Европу, а његова изградња кошта, како се процењује, 9.5 милијарди евра.

Очекује се да Северни ток 2 отпочне са применом крајем 2019. године.

Дојче веле наводи да “пре него што дође до још већих трзавица, морају се решити одређени проблеми чији је део и Украјина”.

Северни ток 2 би требало да иде паралелно са Северном током 1 који постоји од 2011, а њиме би са додатних 55 милијарди кубних метара годишње могло да се транспортује готово двоструко више руског гаса у Западну Европу. 

Међутим, овај гасовод је врло споран и оптерећује односе између Европе, САД и Русије, истиче се у тексту.

И у Немачкој је споран, али га ту углавном виде као добро средство да се усаврши гасна инфраструктура у Европи, на њега критички гледају Пољска, Украјина, и балтицке земље, а и у САД имају примедби.

У Европској комисији страхују да би овај гасовод могао да повећа зависност од руског гаса, док истоцне чланице ЕУ и Украјина страхују да би због новог гасовода могле бити заобиђене.

Овај пројекат у сваком случају поларизује ЕУ, оцењено је у тексту.

Више од 30 одсто руског гаса се извози у Европу, а Русија намерава да повећа свој извоз у Европу, при чему се залихе гаса у Немачкој смањују, а тако је и у Холандији, Енглеској и Норвешкој.

И поред спора, Брисел и Москва знају да су потребни једно другом. Русији је потребно тржиште за нафту и гас, а Европи поуздани извори енергије.

Немачка влада одлучно одбацује страх од превелике зависности од руског гаса. Она тврди да удео руског гаса у немачкој потрошњи износи једну трећину.

Бренда Шафер, експерт за Русију универзитета Џорџтаун, је изразила сумњу да ће због гасовода доћи до кризе између Европе и САД.

Овај гасовод доноси чисту енергију у Немачку, нагласила је Шафер.

Она додаје да удео гаса у енергетској мешавини мора да се повећа како Немачка у следећем кругу гашења нуклеарки не би постала превише зависна од термоелектрана.

Осим тога, односи Русије и Немачке су врло важни и на трговину гасом се гледа као на позитиван аспект тих односа, додаје Шафер.

Као треће, Шафер је навела да ће, када Русија почне с производњом на арктичком северу, транспорт гаса преко Украјине постати битно скупљи.

Неке земље Источне Европе, међу којима многе критикују Северни ток, могле би да добију сигурност када је реч о снабдевању енергијом, рекла је она.

Украјина је до сада узимала транзитну таксу која износи више од милијарде долара годишње.

Будућа улога Украјине је тако једно од кључних питања које мора бити решено. Русија жели да смањи своју зависност од Украјине, истиче се у тексту.

Градњу гасовода морају још да одобре и власти у Данској, Финској и Шведској, јер он води кроз њихова поморска подручја, али само у Данској и кроз њене територијалне воде. 

Зато реч Данске има већу тежину, а она је најавила да ће своју сагласност дати тек ако приликом градње Северног тока 2 Украјини буду учињени одређени уступци.

Има и финансијских препрека. Велики део пројекта финансира сам Газпром, али свој удео имају и два немачка концерна, Винтерсхал и Унипер, са по 950 милиона евра. 

Због санкција ЕУ и САД, Газпром не може тако лако да добија кредите и тржишна вредност концерна је више од 350 милијарди долара у 2008. спала на 50 милијарди долара.

И САД су против гасовода, наводи се у тексту.

Ако у Европу потече више гаса из Русије, онда би могла да се смањи потражња гаса из САД, због чега је председник САД Доналд Трамп забринут, закључак је текста о Северном току 2.