Trzavice oko gasovoda Severni tok 2
BON: Evropska komesarka za konkurenciju Margret Vestager rekla je da projekat gasovoda Severni tok 2 nije u interesu Evrope, a Dojče vele piše da je taj gasovod sporan projekat i da se oko njega “pletu” veliki problemi u odnosima EU, SAD i Rusije.
Gasovod iz Sibira, preko Baltičkog mora vodi u Evropu, a njegova izgradnja košta, kako se procenjuje, 9.5 milijardi evra.
Očekuje se da Severni tok 2 otpočne sa primenom krajem 2019. godine.
Dojče vele navodi da “pre nego što dođe do još većih trzavica, moraju se rešiti određeni problemi čiji je deo i Ukrajina”.
Severni tok 2 bi trebalo da ide paralelno sa Severnom tokom 1 koji postoji od 2011, a njime bi sa dodatnih 55 milijardi kubnih metara godišnje moglo da se transportuje gotovo dvostruko više ruskog gasa u Zapadnu Evropu.
Međutim, ovaj gasovod je vrlo sporan i opterećuje odnose između Evrope, SAD i Rusije, ističe se u tekstu.
I u Nemačkoj je sporan, ali ga tu uglavnom vide kao dobro sredstvo da se usavrši gasna infrastruktura u Evropi, na njega kritički gledaju Poljska, Ukrajina, i balticke zemlje, a i u SAD imaju primedbi.
U Evropskoj komisiji strahuju da bi ovaj gasovod mogao da poveća zavisnost od ruskog gasa, dok istocne članice EU i Ukrajina strahuju da bi zbog novog gasovoda mogle biti zaobiđene.
Ovaj projekat u svakom slučaju polarizuje EU, ocenjeno je u tekstu.
Više od 30 odsto ruskog gasa se izvozi u Evropu, a Rusija namerava da poveća svoj izvoz u Evropu, pri čemu se zalihe gasa u Nemačkoj smanjuju, a tako je i u Holandiji, Engleskoj i Norveškoj.
I pored spora, Brisel i Moskva znaju da su potrebni jedno drugom. Rusiji je potrebno tržište za naftu i gas, a Evropi pouzdani izvori energije.
Nemačka vlada odlučno odbacuje strah od prevelike zavisnosti od ruskog gasa. Ona tvrdi da udeo ruskog gasa u nemačkoj potrošnji iznosi jednu trećinu.
Brenda Šafer, ekspert za Rusiju univerziteta Džordžtaun, je izrazila sumnju da će zbog gasovoda doći do krize između Evrope i SAD.
Ovaj gasovod donosi čistu energiju u Nemačku, naglasila je Šafer.
Ona dodaje da udeo gasa u energetskoj mešavini mora da se poveća kako Nemačka u sledećem krugu gašenja nuklearki ne bi postala previše zavisna od termoelektrana.
Osim toga, odnosi Rusije i Nemačke su vrlo važni i na trgovinu gasom se gleda kao na pozitivan aspekt tih odnosa, dodaje Šafer.
Kao treće, Šafer je navela da će, kada Rusija počne s proizvodnjom na arktičkom severu, transport gasa preko Ukrajine postati bitno skuplji.
Neke zemlje Istočne Evrope, među kojima mnoge kritikuju Severni tok, mogle bi da dobiju sigurnost kada je reč o snabdevanju energijom, rekla je ona.
Ukrajina je do sada uzimala tranzitnu taksu koja iznosi više od milijarde dolara godišnje.
Buduća uloga Ukrajine je tako jedno od ključnih pitanja koje mora biti rešeno. Rusija želi da smanji svoju zavisnost od Ukrajine, ističe se u tekstu.
Gradnju gasovoda moraju još da odobre i vlasti u Danskoj, Finskoj i Švedskoj, jer on vodi kroz njihova pomorska područja, ali samo u Danskoj i kroz njene teritorijalne vode.
Zato reč Danske ima veću težinu, a ona je najavila da će svoju saglasnost dati tek ako prilikom gradnje Severnog toka 2 Ukrajini budu učinjeni određeni ustupci.
Ima i finansijskih prepreka. Veliki deo projekta finansira sam Gazprom, ali svoj udeo imaju i dva nemačka koncerna, Vintershal i Uniper, sa po 950 miliona evra.
Zbog sankcija EU i SAD, Gazprom ne može tako lako da dobija kredite i tržišna vrednost koncerna je više od 350 milijardi dolara u 2008. spala na 50 milijardi dolara.
I SAD su protiv gasovoda, navodi se u tekstu.
Ako u Evropu poteče više gasa iz Rusije, onda bi mogla da se smanji potražnja gasa iz SAD, zbog čega je predsednik SAD Donald Tramp zabrinut, zaključak je teksta o Severnom toku 2.
