Суд ЕУ одбацио тужбе Словачке и Мађарске на план о квотама
ЛУКСЕМБУРГ: Европски суд правде одбацио је данас тужбе Словачке и Мађарске на план Европске уније о квотама за расподелу миграната, а судском одлуком подржано је право Брисела да присили државе чланице на пријем тражилаца азила.
Највиши европски суд закључио је да је ЕУ имала право да наложи националним владама да усвоје квоте за пријем већином сиријских избеглица премештених из Италије и Грчке, које су се прве нашле на удару таласа миграната и избеглица, преноси Ројтерс.
"Суд одбацује правне акције које су предузеле Словачка и Мађарска против привременог механизма за обавезну релокацију тражилаца азила", саопштио је суд са седиштем у Луксембургу, уз напомену да тај механизам тренутно омогућава Грчкој и Италији да изађу на крај с последицама миграционе кризе из 2015. и да је "сразмеран".
План о квотама који је успоставила Европска комисија усвојен је већинским гласањем држава чланица, док су му се успротивиле бивше комунистичке земље на истоку Европе које тврде да њихова друштва немају капацитета да приме претежно муслиманске имигранте.
План предвиђа премештање, односно такозвану релокацију 160.000 људи, али је до сада премештено само око 25.000 миграната.
Шему расподеле миграната по квотама Брисел је покренуо пре две године како би присилио државе чланице ЕУ да приме хиљаде тражилаца азила, али је та шема од почетка била спорна.
Званичници у Бриселу су упозорили да је шема правно обавезујућа за све државе чланице, укључујући и оне које су гласале против квота као што су Мађарска, Словачка, Чешка Република и Румунија.
Према том плану, Мађарска мора да прими више од 2.300 тражилаца азила, док Словачка има обавезу да дугорочно прими њих 1.400.
Међутим, у јуну је Европска комисија покренула правну акцију против Пољске и Мађарске јер нису примиле ниједног тражилаца азила.
Предузела је правну акцију и против Чешке Републике јер је престала да прима мигранте, али је поштедела Словачку која се сагласила да прими мањи број миграната.
Иако је првобитно гласала за овај план, Пољска се накнадно снажно супротставила шеми откако је десничарска влада тамо дошла на власт.
Акцијом ЕУ, три земље би се могле наћи пред Европским судом правде и могле би бити строго финансијски кажњене.
Што се осталих земаља чланица ЕУ тиче, и оне одуговлаче са применом шеме иако су гласале за њу, при чему је само неколико земаља испунило своје обавезе и примило мигранте, а то су Грчка, Италија, Немачка, Шведска и Аустрија, наводи АФП.
Председник Европске комисије Жан Клод Јункер поручио је мађарском премијеру Виктору Орбану да је солидарност "двосмерна улица" и да је ЕК спремна да "хитно размотри" захтев Мађарске за исплату половине од 883 милиона евра за заштиту спољних граница Уније у специфичним и хитним случајевима.
Јункер је подсетио да је Мађарској на располагање дато 25 милијарди евра структуралних фондова за период од 2014. до 2020. године, додавши да је то највећа сума коју је добила било која држава чланица.
Прошле недеље, Орбан је Комисији упутио захтев да Европска унија Мађарској исплати око 441 милион евра, што је половина од уложене суме од 883 милиона евра, за трошкове заштите мађарских граница током мигрантске кризе, преноси МТИ.
Јункер је нагласио да је Мађарска 2015. године одбила понуду да прими 54.000 миграната и уз то добије четири милиона евра, додавши да је Мађарска била способна да се ослони на друге форме оперативне и финансијске подршке између 2014. и 2015. године, као и то да су тој земљи додељене три хитне исплате у висини од 6,26 милиона евра.
Председник ЕК рекао је и да је Мађарској додељено 40 милиона евра за Фонд унутрашње безбедности за период од 2014. до 2020. године.
