Sud EU odbacio tužbe Slovačke i Mađarske na plan o kvotama

Najviši evropski sud zaključio je da je EU imala pravo da naloži nacionalnim vladama da usvoje kvote za prijem većinom sirijskih izbeglica premeštenih iz Italije i Grčke, koje su se prve našle na udaru talasa migranata i izbeglica, prenosi Rojters.

"Sud odbacuje pravne akcije koje su preduzele Slovačka i Mađarska protiv privremenog mehanizma za obaveznu relokaciju tražilaca azila", saopštio je sud sa sedištem u Luksemburgu, uz napomenu da taj mehanizam trenutno omogućava Grčkoj i Italiji da izađu na kraj s posledicama migracione krize iz 2015. i da je "srazmeran".

Plan o kvotama koji je uspostavila Evropska komisija usvojen je većinskim glasanjem država članica, dok su mu se usprotivile bivše komunističke zemlje na istoku Evrope koje tvrde da njihova društva nemaju kapaciteta da prime pretežno muslimanske imigrante.

Plan predviđa premeštanje, odnosno takozvanu relokaciju 160.000 ljudi, ali je do sada premešteno samo oko 25.000 migranata.

Šemu raspodele migranata po kvotama Brisel je pokrenuo pre dve godine kako bi prisilio države članice EU da prime hiljade tražilaca azila, ali je ta šema od početka bila sporna.

Zvaničnici u Briselu su upozorili da je šema pravno obavezujuća za sve države članice, uključujući i one koje su glasale protiv kvota kao što su Mađarska, Slovačka, Češka Republika i Rumunija.

Prema tom planu, Mađarska mora da primi više od 2.300 tražilaca azila, dok Slovačka ima obavezu da dugoročno primi njih 1.400.

Međutim, u junu je Evropska komisija pokrenula pravnu akciju protiv Poljske i Mađarske jer nisu primile nijednog tražilaca azila.

Preduzela je pravnu akciju i protiv Češke Republike jer je prestala da prima migrante, ali je poštedela Slovačku koja se saglasila da primi manji broj migranata.

Iako je prvobitno glasala za ovaj plan, Poljska se naknadno snažno suprotstavila šemi otkako je desničarska vlada tamo došla na vlast.

Akcijom EU, tri zemlje bi se mogle naći pred Evropskim sudom pravde i mogle bi biti strogo finansijski kažnjene.

Što se ostalih zemalja članica EU tiče, i one odugovlače sa primenom šeme iako su glasale za nju, pri čemu je samo nekoliko zemalja ispunilo svoje obaveze i primilo migrante, a to su Grčka, Italija, Nemačka, Švedska i Austrija, navodi AFP.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker poručio je mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da je solidarnost "dvosmerna ulica" i da je EK spremna da "hitno razmotri" zahtev Mađarske za isplatu polovine od 883 miliona evra za zaštitu spoljnih granica Unije u specifičnim i hitnim slučajevima.

Junker je podsetio da je Mađarskoj na raspolaganje dato 25 milijardi evra strukturalnih fondova za period od 2014. do 2020. godine, dodavši da je to najveća suma koju je dobila bilo koja država članica. 

Prošle nedelje, Orban je Komisiji uputio zahtev da Evropska unija Mađarskoj isplati oko 441 milion evra, što je polovina od uložene sume od 883 miliona evra, za troškove zaštite mađarskih granica tokom migrantske krize, prenosi MTI.

Junker je naglasio da je Mađarska 2015. godine odbila ponudu da primi 54.000 migranata i uz to dobije četiri miliona evra, dodavši da je Mađarska bila sposobna da se osloni na druge forme operativne i finansijske podrške između 2014. i 2015. godine, kao i to da su toj zemlji dodeljene tri hitne isplate u visini od 6,26 miliona evra. 

Predsednik EK rekao je i da je Mađarskoj dodeljeno 40 miliona evra za Fond unutrašnje bezbednosti za period od 2014. do 2020. godine.