Сто дана Трампа - извршна наређења, напади и голф

Како наводи Си-Ен-Ен (CNN), Трамп је многа извршна наређења и законе потписао како би поништио регулацију администрације бившег председника САД Барака Обаме.



Правосуђе је осујетило његова два покушаја да уведе забрану уласка грађанима земаља са муслиманском већином.



У својих првих 100 дана, Трамп се ослањао на извршна наређења како би накупио "председничке победе", али као кандидат током кампање, критиковао је Обамино коришћење извршних наређења, наводи CNN.



Трамп се састајао лицем у лице са битним савезницима САД као што су лидери Јапана и Немачке, као и са кинеским председником Си Ђинпингом, лидером нације коју је читаву кампању критиковао, пише CNN.



Он је телефоном разговарао са више најутицајнијих светских лидера међу којима су председник Руске Федерације, Владимир Путин, немачка канцеларка Ангела Меркел, премијер Јапана Шинзо Абе и други.



Трамп је, међутим и 14 викенда провео у свом голф клубу у Мар а Лагу на Флориди, који је назван "јужна Бела кућа". Ишао је да игра голф 19 пута, упркос томе што је критиковао Обаму да престаје са радом како би играо голф. За сада није имао званичне посете ван САД, наводи CNN.



Што се тиче разноврсности кабинета, углавном се састоји од белаца и мушкараца, многи од којих су бивши генерали. Амбасадорка САД при Уједињеним нацијама Ники Хејли, администраторка за мала пословања Линда Мекмејхон, секретарка за транспорт Елејн Чао, секретар за стамбену изградњу и урбани развој Бен Карсон, секретар за рад Алекс Акоста и секретарка за образовање Бетси ДеВос одступају од уобичајених избора Доналда Трампа.



Незапосленост наставља да се смањује под Трамповом администрацијом, иако је Бела кућа узела кредите како би отворила нова радна места, наводи BBC.



Берза је достигла највиши ниво након победе Трампа на председничким изборима 2016. године и наставила је тренд раста од тада, постигавши рекорд.



Једна од главних тема Трампове кампање била је илегална имиграција, а подаци показују да су хапшења на границама порасла у првим недељама Трамповог председништва. Подаци које је објавио CNN pokazuju да је у периоду од фебруара до марта 2016. године, преко 80.000 миграната ухапшено или враћено за југоисточне границе САД, док исти период 2017. године показује преко 50 одсто мање таквих случајева, којих је тада забележено око 40.000.



Експерти објашњавају ту појаву Трамповог агресивном имиграционом политиком.



Трамп је попунио слободно место у Врховном суду, које је настало након смрти судије Антонина Скалије, а за ту позицију номиновао је Нила Горсуча, којег је Сенат и потврдио. Обама је желео да ту позицију додели судији Мерику Гарланду, међутим, републикански сенатори рекли су да неће прихватати номинације док се не заврше председнички избори 2016. године.



Трамп је изнео план о реорганизацији федералне владе. Стога је 23. јануара наредио прекид федералног запослењу, и позвао на смањење величине владе.



Он је изнео предлог о великом смањењу трошкова у невојним и неимиграционим безбедносним службама 16. матра 2017. године.



Након тога, 12. априла, укинут је прекид о запошљавању у федералној влади, а на почетку 2018. године очекује се план о реформи читаве владе.



Трамп је одобрио два веома контроверзна пројекта о цевоводима, Кистон икс-ел и Дакота аксес, што је Обама читав свој мандат успоравао.



Повукао се из Транспацифичког партнерства (TPP), рекавши да је штетна по економију САД, док се Обама јако залагао за ту иницијативу. Бруто домаћи производи (БДП) окупљених земаља у TPP-u збирно износе 27,887 хиљада милијарди долара, међу којима је највећи БДП САД са 18,036 хиљада милијарди долара, према подацима ЧН-а и Светске банке.



Током првих 100 дана Трамповог председништва, повећао се број удара у Јемену. У јануару, Трамп је одобрио рацију у Јемену, приликом које је погинуо припадник Морнаричких фока и три лидера Ал-Каиде. 



Од краја фебруара, САД су интензивирале ваздушне ударе на Ал-Каиду у Јемену.



Централна команда САД саопштила је 24. априла да су снаге САД спровеле "више од 80 прецизних удара" против Ал-Каиде од 28. фебруара.



Трамп је такође одобрио лансирање 59 крстарећих ракета на ваздухопловну базу Шајрат у Сирији, након сумњи да је председник те земље Башар Ал-Асад користио хемијско оружје у нападу на град Идлиб на северу Сирије, приликом којег је погинуло много цивила, међу којима и бебе, наводи CNN.



САД су у априлу први пут у борби искористиле бомбу развијену 2003. године, ГБУ-43, познату као "мајка свих бомби", приликом напада на пећине на истоку Авганистана, које користе припадници Исламске државе.



У међувремену, операција "Непоколебљива решеност", тј. коалиција предвођена САД у циљу пораза Исламске државе у Сирији и Ираку наставила је своје нападе на обе наведене земље.