Макронова тактика за Русију
ЗАГРЕБ: Француском председнику Емануелу Макрону замерају много тога, од помпезности, преко претеране склоности "историјским" говорима, па до корелације са стварношћу његових политичких иступа, као што је изјава да је "НАТО доживео мождану смрт", али он је изузетно прецизно оцртао геополитички императив Европске уније у односу према Русији, пише данас загребачки портал Еурацтив.јутарњи.хр.
У тексту се наводе речи којима је Макрон објаснио Пољацима основу своје политичке стратегије у односу према Москви: "Нисам наиван, али ситуација налаже политички дијалог с Русијом".
Подсећа се да је неколико дана након тога, у редовном годишњем прегледу нуклеарне стратегије, француски председник рекао да у непосредном суседству ЕУ постоје силе ''''које посједују оружје за масовно уништење'''' и изразио уверење да у је у Европи могуће изградити архитектуру стабилности, мира и поверења само уз разговор са Русијом.
"То не значи попуштати Русији, заборавити шта је учинила или шта чини, него захтевати деескалацију”, закључио је Макрон.
У тексту под насловом "Царев ново одело" истиче се да је Русија, реално, велика сила само по својој географској величини, природним ресурусима који с тиме долазе, по својој историји и месту сталне чланице Савета безбедности УН с правом вета, као и по неколико хијада нуклеарних бојевих глава.
Аутор упозорава да у тој слици постоје и две врло озбиљне претње којих ЕУ мора бити свесна.
"Прво је то што Русија припада групи држава с демографским проблемом, а друго чињеница да нуклеарна сила Русија има економију снаге Шпаније и тешком муком држи главу изнад воде док је санкције вуку према дну", наводи се у тексту.
У случају прве претње, прецизира се, све је више информација да се Кинези насељавају преко границе, у Русију, а како се наводи, према неким подацима за коју годину могли би постати друга етничка група по бројности, што би могло изазвати озбиљне друштвене и политичке последице.
Додаје се да у случају друге претње, постоји заштитни механизам у облику државног фонда у износу од нешто више од 400 милијарди долара, али да је дугорочно Русија је на том плану најрањивија јер се структура њене привреде не мења већ 30 година.
Очекивани успех Европског зеленог плана, који је као императив поставила прва “геополитичка” Европска комисија под вођством Урсуле фон дер Лајен, постепено би требало да минимализује руски извоз нафте и гаса и одузме најмање трећину садашњих прихода Москви.
То, оцењује аутор, не може да надокнади повећана потражња Кине и Јапана.
Рускиње и Руси су се, како додаје, током историје навикли на лош живот, али стасала је нова генерација која се не сећа ШСР-а и планске привреде, празних полица и чекања у реду.
У тексту се наводи да је генерација која жели бољи живот у Москви прошле године, непосредно пре локалних, политички готово неважних избора, показала да неће седети и ћутати и оцењује да се сваки поремећај на економском плану може претворити у искру која ће запалити постојећу критичну масу, која и даље поздравља руске спољнополитичке успехе и прихвата садашње стање, али не намерава да га трпи трајно.
Аутор оцењује да је власт свесна да сада мора да крене у уступке јавности или ће се она окренути против ње.