Makronova taktika za Rusiju
ZAGREB: Francuskom predsedniku Emanuelu Makronu zameraju mnogo toga, od pompeznosti, preko preterane sklonosti "istorijskim" govorima, pa do korelacije sa stvarnošću njegovih političkih istupa, kao što je izjava da je "NATO doživeo moždanu smrt", ali on je izuzetno precizno ocrtao geopolitički imperativ Evropske unije u odnosu prema Rusiji, piše danas zagrebački portal Euractiv.jutarnji.hr.
U tekstu se navode reči kojima je Makron objasnio Poljacima osnovu svoje političke strategije u odnosu prema Moskvi: "Nisam naivan, ali situacija nalaže politički dijalog s Rusijom".
Podseća se da je nekoliko dana nakon toga, u redovnom godišnjem pregledu nuklearne strategije, francuski predsednik rekao da u neposrednom susedstvu EU postoje sile ''''koje posjeduju oružje za masovno uništenje'''' i izrazio uverenje da u je u Evropi moguće izgraditi arhitekturu stabilnosti, mira i poverenja samo uz razgovor sa Rusijom.
"To ne znači popuštati Rusiji, zaboraviti šta je učinila ili šta čini, nego zahtevati deeskalaciju”, zaključio je Makron.
U tekstu pod naslovom "Carev novo odelo" ističe se da je Rusija, realno, velika sila samo po svojoj geografskoj veličini, prirodnim resurusima koji s time dolaze, po svojoj istoriji i mestu stalne članice Saveta bezbednosti UN s pravom veta, kao i po nekoliko hijada nuklearnih bojevih glava.
Autor upozorava da u toj slici postoje i dve vrlo ozbiljne pretnje kojih EU mora biti svesna.
"Prvo je to što Rusija pripada grupi država s demografskim problemom, a drugo činjenica da nuklearna sila Rusija ima ekonomiju snage Španije i teškom mukom drži glavu iznad vode dok je sankcije vuku prema dnu", navodi se u tekstu.
U slučaju prve pretnje, precizira se, sve je više informacija da se Kinezi naseljavaju preko granice, u Rusiju, a kako se navodi, prema nekim podacima za koju godinu mogli bi postati druga etnička grupa po brojnosti, što bi moglo izazvati ozbiljne društvene i političke posledice.
Dodaje se da u slučaju druge pretnje, postoji zaštitni mehanizam u obliku državnog fonda u iznosu od nešto više od 400 milijardi dolara, ali da je dugoročno Rusija je na tom planu najranjivija jer se struktura njene privrede ne menja već 30 godina.
Očekivani uspeh Evropskog zelenog plana, koji je kao imperativ postavila prva “geopolitička” Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen, postepeno bi trebalo da minimalizuje ruski izvoz nafte i gasa i oduzme najmanje trećinu sadašnjih prihoda Moskvi.
To, ocenjuje autor, ne može da nadoknadi povećana potražnja Kine i Japana.
Ruskinje i Rusi su se, kako dodaje, tokom istorije navikli na loš život, ali stasala je nova generacija koja se ne seća ŠSR-a i planske privrede, praznih polica i čekanja u redu.
U tekstu se navodi da je generacija koja želi bolji život u Moskvi prošle godine, neposredno pre lokalnih, politički gotovo nevažnih izbora, pokazala da neće sedeti i ćutati i ocenjuje da se svaki poremećaj na ekonomskom planu može pretvoriti u iskru koja će zapaliti postojeću kritičnu masu, koja i dalje pozdravlja ruske spoljnopolitičke uspehe i prihvata sadašnje stanje, ali ne namerava da ga trpi trajno.
Autor ocenjuje da je vlast svesna da sada mora da krene u ustupke javnosti ili će se ona okrenuti protiv nje.