Холандска државна банка финансира фирме умешане у убиства?
АМСТЕРДАМ: Холандску јавност потреса афера због објављивања да развојна банка ФМО, чији је већински власник држава, финансира пројекте иностраних предузећа која су умешана у убиства, застрашивања, загађивање животне средине, насумична хапшења и отимање земљишта од локалног становништва.
Холандски дневни лист "Троув" објавио је резултате свог истраживање у коме се закључује да банка, чији је циљ да подстиче економски раст земаља у развоју, према наводима учесника у пројектима, не чини довољно да утврди ко су власници земљишта, нити да истражи злоупотребе у пројектима које финансира.
Њихово истраживање, засновано на разговору са истражитељима, адвокатима, извештајима друштвених организација и независних комисија саме банке, које се баве уложеним жалбама, показало је да је у седам пројеката, које је делом финансирала ФМО или друге финансијске организације чији је развојна банка акционар, утврђена злоупотреба. "Тоув", међутим, напомиње и да је, ипак, реч о малом броју од укупно скоро 800 пројеката које банка ФМО финансира у 2019. години, са укупним капиталом од 9,6 милијарди евра.
"Троув" наводи да је при изградњи брана у Хондурасу и у Панами убијено неколико противника пројеката, чији је финансијер ФМО банка, а директор предузећа које у Хондурасу гради брану ухапшен је у вези са једним од убистава. У Панами је протест против постављања бране насилно угушила војска, а међу демонстрантима је било мртвих и рањених.
У Конгу, Либерији, Сиера Леонеу, Сенегалу и Гватемали локално становништво које се противило постављању брана, изградњи електрана на угаљ или подизању и начину рада плантажа палминог уља, сведочи да су због тога уследили убиство, насиље, застрашивање, репресија и насумична хапшења.
У неким случајевима говорило се и о нелегалном одузимању земљишта од локалног становништва.
Професор развојних студија Паул Хубинк наглашава да је ФМО банка у обавези да утврди ко је власник земљишта на којима финансира пројекте.
"Троув" је раније писао и о ирском рударском предузећу које је финансирала ова развојна банка, а које је у Мозамбику експлоатисало највећи рудник титанијума у свету и истовремено избегло плаћање пореза, региструјући фиктивне фирме на Маурицијусу.
Професор Хубинк, који се у свом раду бави истраживањем начина на који се улажу средства у земљама у развоју, на основу увида у документа која су листу "Троув" била на располагању, сматра да је наведених седам пројеката, заправо, илустрација лоше праксе и у другим пројектима које финансира ФМО.
Челник ФМО банке Петер ван Мирло негира постојање структурног проблема и наводи да је нереално очекивати да при финансирању тако великог броја пројеката у земљама у развоју не буде и проблема, али и да банка има свој списак проблематичних пројеката које помно прати, као и да тај списак није значајно дужи од списка који је објавио лист "Троув".
Независне невладине организације које истражују и извештавају у којој мери компаније, инвеститори и власт у земљама у развоју послују у складу са законима о заштити људских права и животне средине, као што су Swеdwatć, СОМО, Фрамландграб и СЕСДев, наводе случајеве у којима је локално становништво незаконито протерано са свог земљишта и тиме лишено средстава за живот.
Ван Мирло из ФМО банке, међутим, то пориче, наводећи да банка детаљно проверава права својине и коришћења земљишта, понекад чак и више него што је међународним стандардима предвиђено.
Независне комисије саме ФМО банке су, ипак, признале да је истрага организације при финансирању постављања брана у Панами и Хондурасу била недовољна. Сличан закључак донео је и независни истражни институт Међународне финансијске корпорације, чланице групације Светске банке, о пројекту инвестирања хидроелектране у Гватемали.
И при гашењу пројеката често настају проблеми. Излазне стратегије ФМО банке не узимају увек у обзир локално становништво, које бива остављано са проблемима без икакве, или са веома малом компензацијом, утврђено је у више пројеката, пише "Тоув".
ФМО банка на то одговара да се "веома озбиљно бави излазном стратеријом и њеним утицајем на локално становништво, као и накнадном бригом око пројеката, али да је понекад у томе онемогућена од стране локалних партнера".
Професор Хубинк се залаже за евалуацију, односно оцењивање свих пројеката ФМО банке у prеthodnih десет година:
"Ако је при неколико пројеката установљено толико озбиљних проблема, стиче се утисак да развојна банка ФМО не остварује свој циљ. Евалуација великих размера би донела извесност у том погледу".