КО ЈЕ БОГДАН БОГДАНОВИЋ, СИМБОЛ НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ГОЛМАНА: Учио сам од МАЈКА ТАЈСОНА
У новосадској Војводини, где се фудбалска страст преноси с генерације на генерацију, појављује се младић чије име одјекује теренима – Богдан Богдановић. Са само 17 година, овај голман ФК Војводина стоји као бедем пред противничким нападима, спреман да својим одбранама испише нове странице српске фудбалске историје.
Рођен на Божић 2008. године у Новом Саду, представља један од најсјајнијих бисера српског фудбала. Са висином од 190 центиметара, овај млади голман поседује физичке предиспозиције које га чине доминантним чуваром мреже.
Од раних дана, док су његови вршњаци сањали о головима, он је сањао о томе да их спречи. Са несаломивом вољом и преданошћу, проводио је сате на тренинзима, усавршавајући сваки покрет, сваку одбрану.
Почео као шестогодишњак
– Све је кренуло у школи фудбала Болесников као шестогодишњак, где сам пошао за старијим братом, две године сам покушао да се пронађем у улози играча, али после случајног излета на тренингу међу стативама и одбрањених пенала, схватио сам да је то оно што ме испуњава. Већ на првом турниру проглашен сам за најбољег. Године 2018. тренер Бора Филиповић ме је позвао да дођем у Војводину, што једноставно, посебно као навијач Воше, нисам могао да одбијем. По мени, кључна сезона је била 2022/23 јер сам тада први пут заиграо за репрезентацију и бранио за две године старију генерацију у мом клубу. Следеће сам бранио у Кадетској лиги Србије, иако годину млађи, имао сам неколико одличних партија, седам утакмица без примљеног гола. Ове сезоне сам део Омладинске лиге Србије, где сам на дебију био МВП и уписао асистенцију – присетио се почетака Богдан Богдановић, ученик другог разреда спортског смера Јовине гимназије, чији професори за његове тренинге и амбиције имају пуно разумевање.
Његова прича је тек у настајању, али већ сада улива наду да ће српски фудбал добити још једног великог голмана, достојног наследника славних чувара мреже који су обележили историју овог спорта у нашој земљи. Поседује лидерске особине на терену, одлично коминицира, фокусиран је свих 90 минута, краси га игра с обе ноге, технички изузетно обучен, одлично се позиционира, а има и сјајне рефлексе.
– Много времена проводим на терену, посебно се фокусирам на вежбе технике ноге, а и сваки слободан тренутак и код куће у функцији је фудбалског тренинга.
Деби за Србију с три одбрањена пенала
Његова посвећеност и рад на тренинзима нису прошли незапажено, што је резултирало позивом у кадетску репрезентацију Србије.
– Било је то 2022. године када сам у последњих 20 минута добио шансу против Грчке (2:2), а у пенал серији сам одбранио три једанаестерца, после чега смо славили. И против Финске сам одбранио два пенала, а играли смо још против Гане, Бугарске и Казахстана.
Са националним тимом, уз још тојицу чланова Вошине школе, тренера Дејана Медића и два другара Данила Пејића и Дамјана Ђокановића, недавно није успео да избори место на ЕП у конкуренцији Португалије Холандије и Мађарске.
– Против Холандије смо играли дефанзивно и победили (1:0), док против Мађарске примили смо несрећно гол (1:1) и то је пресудило да не будемо први на турниру, пошто смо потом пали и изгубили (1:3) од Португалије, где није ваљано описао стање на терену. Овим смо пропустили шансу да одемо на европско и светско првенство – са сетом је прокоментарисао Богдан.
Викарио као узор
Богдановићев узор је голман Тотенхема, Викарио, чији стил игре и присуство на терену инспиришу младог Новосађанина да тежи врхунским достигнућима.
– Од сваког голмана се трудим да узмем најбоље, на пример Оливер Кан је био одличан лидер, од боксера Мајка Тајсона сам усвојио неустрашивост, Викарио има врхунске рефлексе, Алисон Бекер и Едерсон одличну игру ногом, Онано позиционирање... Изабрао сам голмане што ми се код њих свиђа и направио неког рецимо „трансвормерса“
Сањари о дану када ће стати на гол првог тима Војводине и националног тима Србије, свестан да је пут до тог циља поплочан напорним радом, стрпљењем и непоколебљивом вером у себе.
– Жеља ми је да заиграм у Лиги шампиона и да са Србијом освојим Светско првенство. Што да не и са Војводином у ЛШ – наглас се запитао Богдановић.
Шпанију, Италију и Енглеску апострофира као земље где би волео да заигра једног дана.
– Енглеска најпре због брзог фудбала и навијача. Тамо се игра страствен фудбал и за њега се живи. У Италији се игра тврд фудбал, сви голмани су у изузетној форми, добро бране, уз то се радио о изузетно лепој држави. А Шпанија, Барселона и Реал Мадрид играју увек са највећим клубовима – не оставља дилему Богдановић, као ни то да преласци у други српски клуб су готово никакви, у домену теорије.
Богдан међу вршњацима важи за доброг другара, спреман да помогне свима и да се одрекне много тога да би остварио своје циље, али не на штету њему блиских особа. Његова посвећеност подсећа на легендарног Лава Јашина, совјетског голмана познатог као "Црна Пантера", који је својом револуционарном игром променио улогу голмана у фудбалу. Његова прича је тек почела, а странице које следе обећавају узбуђење, страст и, без сумње, величанствене одбране које ће се памтити.
Јово Галић
Фото: приватна архива