Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Цветићанин: Свет усред глобалног стратешког покера, играју САД и Русија

02.06.2022. 17:52 17:56
Пише:
Фото: Pixabay.com

БЕОГРАД: Од 24. фебруара када је почео рат у Украјини, свет се веома променио и сада се налази у новој глобалној ситуацији, каже председник Форума за стратешке студије и сарадник Института друштвених наука др Невен Цветићанин и додаје да је на делу убрзавање историје и процес који у овом моменту значи распад дипломатског јединственог, безбедносног и економског међународног система.

Цветићанин у изјави за Танјуг, поводом 100 дана од почетка рата у Укранији, каже да се међународни систем распада на велике геополитичке целине, велепросторе где је здравствени локдаун из времена короне заменио геополитички локдаун.



"Видимо закључавање тих простора што је и узрок конфликта у Украјини јер је сада главно питање на који начин ће се ти простори закључати. Свет је доста другачији и јер смо први пут након 1962. године и чувене ракетне кубанске кризе чули аргумент о коришћењу нуклеарног оружја", наводи Цветићанин.



Додаје да је свет тренутно усред једног "глобалног стратешког покера" који у овом моменту играју САД и Русија, док се Кина држи резервисано.



У том покеру, како додаје, подижу се улози.



Цветићанин наводи да процес глобалног редефинисања траје од рата у Сирији, а да је рат у Украјини улазак у другу деценију тог редефинисања које он зове тридесетогодишњи рат, поредећи га са тридесетогодишњим ратом у 17. веку.



"Ово је друга деценија глобалног редефинисања и води се борба за међународни поредак у 21. веку, његову конфигурацију, утицај разних сила и ово није почетак краја, ни овог рата, ни овог светског престројавања, али је крај почетка. Ближи нам се крај прве фазе овог рата, коју ће обележити стратешка чињеница да је Русија овладала обалама Црног мора што је очигледно био главни стратегијски циљ", указује.



Додаје да је Русија овладала обалама од Луганска, преко Доњецка, самог Крима, Маријупоља, све до Одесе и указује на то да Русија контролишући обале Црног мора контролише и трговину.



Цветићанин очекује да ћемо ускоро ући у другу фазу светског престројавања за коју каже да може ићи у два смера, али да је о томе још прерано говорити.



Према његовим речима, рат у Украјини карактерише то што се све време ратује, али и преговара, односно постоје и дејства на терену и преговори већег или мањег интензитета у дипломатским круговима.



"Оно што је добро јесте да се чини да је у овом моменту ситуација управљива", каже Цветићанин и додаје да охрабрује и изјава америчког председника Џозефа Бајдена да поред испоруке оружја Украјини имају договор да Украјина не користи то оружје против Русије на руској територији, већ само за самоодбрану.



Како каже, никада се не може знати шта тачно стоји иза тих исказа јер постоје различити стратешки планови, али оно што је импресија у овом трентку јесте да је ситуација управљива и да кроз Украјину након неких мањих проблема иде гас, зна се ко чува цеви на једној и другој страни, бизнис иде уобичајено.



"Украјина је један полигон где светске силе треба да покажу своју снагу и да се види однос снага на терену да би се онда могло преговарати", наводи.



Тренутна дешавања види као крај прве фазе која у стратегијском смислу води до тога да Русија овлада обалама Црног мора, чиме ће контролисати трговину, а економске последице тога по цео свет су, како каже, главно питање јер ће ти економски параметри утицати на војна дејства и ситуацију на терену.



На питање о позицији Србије у тренутној глобалној ситуацији, Цветићанин каже да је Србија географски тамо где је и била - на Балкану, односно на централном делу Балкана окружена земљама НАТО-а и ЕУ.



Наводећи да преговори око шестог пакета санкција Русији показују да је ЕУ преговарачки процес, Цветићанин наводи да је Србији остављен известан маневарски простор.



"То значи да имамо функционалну дипломатију, припрему те дипломатије prеthodno као што смо имали у старој Југославији где су се и одлуке припремале кроз низ научних истраживања и ми у оваквој ситуацији не можемо себи приуштити луксуз да се само институти и све што имамо у науци баве нечим што није у корист фунскције државе, већ би требали да уколико мислимо стратешки, имамо праве процене, да имамо читаву инфратструктуру како би се донеле праве одлуке, бивајући свесни у којем смо географском и стратегијском окружењу, што су реалне константе нашег положаја", закључио је Цветићанин.

Пише:
Пошаљите коментар