ИВАН ПАВЛОВ, НАЈУСПЕШНИЈИ СРПСКИ ПИЛОТ ПАРАГЛАЈДЕРА Златни орао из Кањиже

Павлову је ово први „Златни орао“ у каријери, коју је започео пре 18 година, а освајао је бројне трофеје на европским и светским куповима и на светској ранг листи параглајдериста је тренутно на осмом месту, мада је до сада био и коју степеницу више. 

Сећајући се својих почетака и првих сусрета са параглајдерима и када се први пут винуо у облаке, испричао је како је са кумом Миклошем Онодијем из кањишког Аеро клба „Делта“ ишао да помогне, прво ширећи крила , па потом возио аутомобил јер се у недостатку брда на импровизованом аеродрому у Зимоњићу узлеће уз помоћ витла. 

– Убрзо су ме наговорили да пробам и прво сам полетео у тандему и после самостално. Када сам отишао на студије права у Нови Сад са колегама смо формирали клуб „Кумулус“, где се бавимо тандем летењем. Озбиљније сам почео да се такмичим још у Аеро клубу „Делта“ и први пут 2014. на  првенству Европе био девети од 70 такмичара, што ме је подстакло да наставим да се такмичим и професионално бавим овим изазовним спортом. Две године касније био сам трећи на европском првенству у Литванији , било је победа на европским и светским куповима, али није било све у једној години као што се то поклопило лане – прича Павлов.

У параглајдингу се такмичи у прецизном слетању, прелету и акробатском летењу. На прошлогодишњем Првенству Европе у Албанији у дисциплини прецизног слетања, која му је специјалност, Павлов је тријумфовао. Захваљујући и другим успесима који су му се лане „поклопили“ на такмичарском плану, понео је признање „Златни орао“, које Ваздухопловни савез Србије додељује за најбољег спортисту у летачким гранама. 

Павлов објашњава да је слетање у панонској равници мало лакше него са брда, јер се на брду мора сачекати повољан ветар, а у равници уз леђни ветар оде се на други крај аеродрома и може се винути у небо, међутим, захтева више људства. За полетање се поред витла може користити парамотор који се стави на леђа и он потискује пилота. 

– У Србији је садашњи рекорд у прелету 315 километара, летело се од Суботице до Бруса скоро девет сати. Мој најдужи лет је 35 километара за око три сата, али се не бавим том дисциплином, јер за сваку дисциплину је неопходна друга опрема. Код прецизног слетања битан је задњи тренутак. Како се нога спушта на циљ. Електронски се мери прецизност додира са ногом у циљ, јер је у средишту „палачинке“ круг пречника два центиметра и што је прецизност додира већа и резултат је бољи. 

Успешни шампион Србије и Европе у летењу параглајдером се вратио у родну Кањижу где је засновао породицу и са супругом Евом подиже трогодишњу ћеркицу Николину. Инструктор је параглајдинга-тандем пилот, тако да често због обуке заинтересованих одлази за Нови Сад, или они долазе у Кањижу. Павлов је баталио студије права и поред летења параглајдингом на дедовини у Мартоношу засновао је пољопривредно газдинство , тако да се посветио ратарењу. 

– Одувек сам волео пољопривредне машине и волео да радим те послове у пољопривреди, па сам тако одлучио и пронашао се у томе, тако да је уз параглајдинг пољопривреда једна грана са којом се породично бавимо, јер са супругом се бавим фотографисањем . Обрађујем око 40 хектара и у сетвеној структури су класичне ратарске културе пшеница, јеча, сунцокрет, кукуруз и овас - наводи Павлов који је, са још једним газдинством из Кањиже, први у овој општини искористио средства из европског ИПАРД програма у првом кругу и захваљујући томе купио модеран трактор. – Од механизације сад имам све осим комбајна, тако да осим бербе и жетве све радим сам

Када је у питању усклађивање обавеза, шампион из Кањиже појашњава да почетком године сачини план одласка на такмичења, обично су то светски купови, европска и светска првенства, да би испунио очекивања као стипендиста Министарства спорта и омладине за заслужни ранг, за шта је потребно бити међу првих десет на светској ранг листи. Светски купови су на Тајланду, Индонезији, Казахстану, Турској, Немачкој и Кини. Не иде на све јер то доста кошта, али се труди да у току сезоне оде бар на три о. Највећи овогодишњи изазов биће Светско првенство у октобру у Турској, поготово што у појединачној конкуренцији једино са Светског првенства нема златну медаљу.

Милорад Митровић