ОСНИВАЊЕ МЕШОВИТИХ ШУМА ТОПОЛА, ВРБА И ДИВЉИХ ВОЋКАРИЦА НА ПОДРУЧЈУ ИЗМЕЂУ КАЋА И АУТОПУТА Банка гена за будуће пошумљавање
Богатство и разноврсност врста неког поднебља важна је карика за подстицај одрживог система, но треба истаћи чињеницу да се велика предност у том домену даје аутохтоним, односно домаћим врстама које су карактеристичне за одређена станишта.
Сведоци смо да на глобалном нивоу практично нема земље на свету која не води борбу са појавом инвазивних, страних врста на домаћим теренима, те се тако и код нас у Србији константно ради на подизању бројности наших аутохтоних репрезената.
С тим у вези је Институт за низијско шумарство и животну средину спровео пројекат „Оснивање мешовитих шума топола, врба и дивљих воћкарица на подручју индустријских плантажа брзорастућих врста дрвећа”. Како је за „Дневник” појаснио научни саветник у Институту др Дејан Стојановић, пројекат подразумева пошумљавање 13,23 хектара мешовитхих шума врба, топола и дивљих воћкарица на огледном пољу Институт за низијско шумарство и животну средину, које се налази између Каћа и аутопута.
– Наше огледно добро је величине око 220 хектара, те смо одабрали да у оквиру наших парцела формирамо шуму које ће бити природнија у односу на оно што је у окружењу, а то су клонске плантаже тополе. Пошумљавање домаћим врстама црне и беле тополе, врбе и дивљих воћних врста је обављено на 10 парцела, предоминантно у катастарској општини Нови Сад III, и једне парцеле у КО Каћ. Процес је захтевао припрему парцеле за садњу, те је први корак био малчирање терена, односно уклањање жбуња, заосталог корења и растиња, а након тога смо креирали план садње. Затим смо бушили рупе и садили, те поставили заштитне мрежице које чувају саднице од дивљачи, остаје нам сада да саднице заливамо помоћу заливног система – прича Стојановић.
Како каже наш саговорник, Институт је учествовао тако што је донирао 12.000 садница црних и белих топола и врба, а остали партнери на пројекту су финансирали набавку 2.000 садница дивље трешње, дивље крушке и дивље шљиве.
Једна од најбољих мера за повећење отпорности шумских екосистема на климатске промене је оснивање мешовитих шума, јер су оне много стабилније у односу на клонске засаде у екстремним условима попут суше, јаких ветрова, ледених киша, напада штеточина и болести, шумских пожара и слично. Циљ је такође, осим повећања површине под домаћим шумама, повећање површина погодних за полинаторе и проширење еколошких коридора на миграторним путевима, у оквиру еколошке мреже у Војводини. Ове врсте су изузетно еколошки погодне, јер производе плод који може да привуче потенцијалне нове врсте инсеката, али и бити станица за одмор и извор хране птицама на њиховим миграторним путевима – објашњава наш саговорник.
Основане шумске површине ће служити и као банка гена, односно поседоваће одговарајући биљни репродуктивни материјал неопходан за будућа пошумљавања, рестаурације и подизање укупног биодиверзитета. Мешовите шуме поседују различите врсте и генотипове, што даје посебан позитивни ефекат на биодиверзитет на нивоу предела, каже Дејан Стојановић.
Пројекат спроводи Институт за низијско шумарство и животну средину, уз финансијску подршку Владе Швајцарске у оквиру иницијативе „ЕУ за Зелену агенду у Србији“. Ову иницијативу, уз техничку и финансијску подршку ЕУ и у партнерству са Министарством заштите животне средине, спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Шведском и Европском инвестиционом банком, уз додатна финансијска средства која су обезбедиле владе Шведске, Швајцарске и Србије.