Новосађанка Луна Вујовић за Дневник, ШАМПИОНКА ВИМБЛДОНА И ЕВРОПЕ у Петроварадину скупља снагу за нове изазове

Новосађанка Луна Вујовић освојила је не само најпрестижнији тениски турнир на свету у свом узрасту, већ је одмах потом успела и да загосподари Европом на континенталном првенству. Тиме је доказала да Србија има потенцијал у овом спорту и да постоји могућност да се, и после Новака Ђоковића, наша тробојка вијори на победничким постољима мастерса и гренд слемова. Наравно, пут до тога је дуг и лакше је скренути с њега него наставити тим правцем, али се, за сада, чини да Луна иде у правом смеру и да, што више време одмиче, себи крчи стазу ка новим достигнућима.

После освајања Европског првенства за играчице до 15 година, решила је да се одмори, за шта није имала много прилике у последње време. И да у Петроварадину скупља енергију за предстојеће изазове.

Док до њих не дође, још увек се сумирају утисци с минулих догађаја, колико год да је Луна  усмерена само на сваки следећи турнир. То је више пута истицала у разговору за „Дневник”, на чијем почетку је открила шта је оно што јој је прво пало напамет, када је одигран последњи поен у финалу Вимблдона. – Јако сам била срећна и задовољна како сам играла, али, када се завршио меч, нисам била свесна свега. Како је време одмицало, тако се то мењало. Била сам поносна. Нисам много размишљала, само сам била срећна – навела је Вујовићева.

Колико год успех у Лондону био велики, толико је још већи подвиг то што је непосредно након тога, Новосађанка освојила и Европско првенство за играчице до 15 година.

– Имала сам више самопоуздања, али сам се трудила да не размишљам о prеthodnom турниру. То је било ново такмичење, сасвим нови мечеви, нова подлога... Све је било ново. Такав начин размишљања много је битан. У томе су ми највише помогли родитељи и тренери. Доста причамо о менталном делу, који је најбитнији у тенису. То је оно што прави разлику у кључним моментима.

Упркос томе што је шампиона Вимблдона и Европе, свесна је да се њени циљеви ту не завршавају. Зато настоји да сваким даном напредује и бори се за више домете.

– Форхенд и бекхенд су ми сигурни, баш као и сви остали ударци. Истакла сам ментални аспект, али томе бих додала и физичку снагу коју поседујем. На све то могу да се ослоним. Наравно, на свему треба још да радим. Јако бих волела да унапредим сервис, да ми постане још јаче оружје. Увек постоји простор за напредак.

Навела је талентована тенисерка и због чега резултат у Лондону није случајан.

– Мој стил игре је агресивнији, али када дође прилика да се браним, могу и то. Много боље играм на трави, поени боље изгледају, али је шљака више у фокусу, јер на њој играм више турнира.

Као идоле навела је Јелену Рибанику и Новака Ђоковића.

– Јелена ми се много свиђа. Много људи нас упоређује. Имамо агресиван стил тениса, допада ми се колико је позитивна на терену. Јако је мирна. Нисам имала прилику да се упознам с Новаком, одмах након финала сам журила на наредни турнир, али сам стигла да одгледам један његов тренинг.

Причала је Луна и о својим почецима у Новом Саду.

– Милан Врбашки ми је био тренер у Новом Саду на почетку, још тренирам с њим када дођем овде. У Хрватску сам отишла пре две године на тениску академију Ивана Љубичића и јако сам задовољна. И тамо се пажња посвећује психолошкој снази - објаснила је млада Новосађанка.

Без једне ствари до успеха се не би могло. У питању је подршка породице.

– То ми је веома битно, та подршка најближих, који верују у тебе и помажу ти када год ти треба помоћ. Мама је строжа, али тата исто зна да буде такав. Мама је више ту за понашање на терену, задужена је за исхрану, док је тата ту за физичку спрему. Био је фудбалер, сада је фудбалски тренер. Он је надлежан за спортски део, мама за детаље ван игре.

Имала је Луна и поруку за оне играчице које тек узимају рекет у руке.

– Препоручила бих им да се труде и тренирају вредно. Све ће после доћи на своје - поручила је Луна Вујовић.

Вук Милош Петровић