Novosađanka Luna Vujović za Dnevnik, ŠAMPIONKA VIMBLDONA I EVROPE u Petrovaradinu skuplja snagu za nove izazove

Novosađanka Luna Vujović osvojila je ne samo najprestižniji teniski turnir na svetu u svom uzrastu, već je odmah potom uspela i da zagospodari Evropom na kontinentalnom prvenstvu. Time je dokazala da Srbija ima potencijal u ovom sportu i da postoji mogućnost da se, i posle Novaka Đokovića, naša trobojka vijori na pobedničkim postoljima mastersa i grend slemova. Naravno, put do toga je dug i lakše je skrenuti s njega nego nastaviti tim pravcem, ali se, za sada, čini da Luna ide u pravom smeru i da, što više vreme odmiče, sebi krči stazu ka novim dostignućima.

Posle osvajanja Evropskog prvenstva za igračice do 15 godina, rešila je da se odmori, za šta nije imala mnogo prilike u poslednje vreme. I da u Petrovaradinu skuplja energiju za predstojeće izazove.

Dok do njih ne dođe, još uvek se sumiraju utisci s minulih događaja, koliko god da je Luna  usmerena samo na svaki sledeći turnir. To je više puta isticala u razgovoru za „Dnevnik”, na čijem početku je otkrila šta je ono što joj je prvo palo napamet, kada je odigran poslednji poen u finalu Vimbldona. – Jako sam bila srećna i zadovoljna kako sam igrala, ali, kada se završio meč, nisam bila svesna svega. Kako je vreme odmicalo, tako se to menjalo. Bila sam ponosna. Nisam mnogo razmišljala, samo sam bila srećna – navela je Vujovićeva.

Koliko god uspeh u Londonu bio veliki, toliko je još veći podvig to što je neposredno nakon toga, Novosađanka osvojila i Evropsko prvenstvo za igračice do 15 godina.

– Imala sam više samopouzdanja, ali sam se trudila da ne razmišljam o prethodnom turniru. To je bilo novo takmičenje, sasvim novi mečevi, nova podloga... Sve je bilo novo. Takav način razmišljanja mnogo je bitan. U tome su mi najviše pomogli roditelji i treneri. Dosta pričamo o mentalnom delu, koji je najbitniji u tenisu. To je ono što pravi razliku u ključnim momentima.

Uprkos tome što je šampiona Vimbldona i Evrope, svesna je da se njeni ciljevi tu ne završavaju. Zato nastoji da svakim danom napreduje i bori se za više domete.

– Forhend i bekhend su mi sigurni, baš kao i svi ostali udarci. Istakla sam mentalni aspekt, ali tome bih dodala i fizičku snagu koju posedujem. Na sve to mogu da se oslonim. Naravno, na svemu treba još da radim. Jako bih volela da unapredim servis, da mi postane još jače oružje. Uvek postoji prostor za napredak.

Navela je talentovana teniserka i zbog čega rezultat u Londonu nije slučajan.

– Moj stil igre je agresivniji, ali kada dođe prilika da se branim, mogu i to. Mnogo bolje igram na travi, poeni bolje izgledaju, ali je šljaka više u fokusu, jer na njoj igram više turnira.

Kao idole navela je Jelenu Ribaniku i Novaka Đokovića.

– Jelena mi se mnogo sviđa. Mnogo ljudi nas upoređuje. Imamo agresivan stil tenisa, dopada mi se koliko je pozitivna na terenu. Jako je mirna. Nisam imala priliku da se upoznam s Novakom, odmah nakon finala sam žurila na naredni turnir, ali sam stigla da odgledam jedan njegov trening.

Pričala je Luna i o svojim počecima u Novom Sadu.

– Milan Vrbaški mi je bio trener u Novom Sadu na početku, još treniram s njim kada dođem ovde. U Hrvatsku sam otišla pre dve godine na tenisku akademiju Ivana Ljubičića i jako sam zadovoljna. I tamo se pažnja posvećuje psihološkoj snazi - objasnila je mlada Novosađanka.

Bez jedne stvari do uspeha se ne bi moglo. U pitanju je podrška porodice.

– To mi je veoma bitno, ta podrška najbližih, koji veruju u tebe i pomažu ti kada god ti treba pomoć. Mama je stroža, ali tata isto zna da bude takav. Mama je više tu za ponašanje na terenu, zadužena je za ishranu, dok je tata tu za fizičku spremu. Bio je fudbaler, sada je fudbalski trener. On je nadležan za sportski deo, mama za detalje van igre.

Imala je Luna i poruku za one igračice koje tek uzimaju reket u ruke.

– Preporučila bih im da se trude i treniraju vredno. Sve će posle doći na svoje - poručila je Luna Vujović.

Vuk Miloš Petrović