Крајиновић за Дневник: Од сада без страха с најбољима

Рушећи препреку за препреком на Мастерсу у Паризу, једном од највећих светских турнира овог ранга, Фића је рушио и, до јуче још, за њега непремостиве баријере. Бајку је 25-годишњи момак из Сомбора почео да доживљава на јави кроз два кола квалификација, у којима је савладао Пеју и друга из Дејвис куп тима Србије Ласла Ђереа, а потом су пред некада једним од најбољих јуниора света падали Јапанац Јуичи Сугита, Американац Сем Квери, Француз Николас Мау, да би му, у четвртфиналу, због повреде меч предао и први тенисер света Шпанац Рафаел Надал. Осокољен дотадашњим феноменалним партијама, у полуфиналу, после праве драме, Крајиновић је срушио и Американца Џона Изнера. И нашао се неслућено високо и далеко - у финалу великог турнира.

- Иза мене је, најблаже речено, незаборавно искуство - још увек с великом дозом узбуђења, специјално за “Дневник” рекао је Филип Крајиновић. - Искрено, био сам потпуно фокусиран на мечеве које сам играо, нисам пратио медије и нисам могао ни да сањам да су људи у Србији били толико у току онога што у Паризу радим. Сада, по повратку, имам утисак да ме је читава земља гледала и била уз мене. Невероватно!

Огромну подршку током турнира у Паризу Филип Крајиновић имао је од саиграча из Дејвис куп тима Србије.

- Јављали су ми се буквално сви они, а највећу подршку имао сам од мог некадашњег тренера Душана Вемића. Били смо у сталној вези, а она је функционисала и са Новаком, Јанком, Виктором, Зикијем и Дуцијем Лајовићем, који ће ми једног дана бити кум. Ноле је веровао у мене и то ми је рекао приликом наше заједничке вечере у Паризу, а вера једног од најбољих тенисера у историји овог спорта била ми је од непроцењиве важности и улила ми је додатну снагу - нагласио је Крајиновић.

Победнички пехар отишао је у руке Американца Џека Сока, без сумње, сјаног тенисера.

- Сок је био одличан у финалу, али сада знам да и њега могу да победим. Највећу добит из протеклих десетак дана добио сам тиме што сам коначно постао уверен да се више никога не плашим, чак ни највећих играча данашњице и што знам да могу равноправно да играм са сваким ривалом. И да побеђујем. Искуство које сам стекао је од непроцењиве важности за моју будућу каријеру. Пре свега, ушао сам међу Топ 50 играча света, сасвим прецизно, постао сам 33. играч на АТП листи, а годину сам почео са 254. позиције. И не намеравам ту да станем, јер циљ у наредној сезони биће ми да стигнем међу Топ 20 играча. Ко зна, можда направим и који корак више, ако ми се буду поклопиле све звезде...

Који је био кључни меч у Паризу? Да ли неки у квалификацијама, или је то дуел из главног дела турнира?

- Кључ свега, при томе мислим на стицање нове дозе самоуверености, био је полуфинални дуел с Изнером. Он је донео тенис какав до тада нисам никада раније играо, а сам меч ме је потпуно исцрпео и испразнио. Победио сам, стигао у финале и, кроз разговор с мојим сјајним тренером Петром Поповићем, схватио сам да је то почетак моје нове каријере, ма, новог тениског живота. Спознао сам да припадам врху светске листе и остварио први део сна који имам. А он је да будем високо у друштву најбоље рангираних играча света. Због тога се игра тенис, због тога се, уосталом, и живи!

Колико је важна улога била тренера Поповића на путу који сте прешли у главном граду Француске?

- Пера је велики тренер и још већи мотиватор. Уосталом, о томе најбоље говори резултати које сам остварио у тек завршеној сезони. Пуно смо радили, али и разговарали и ни сам не знам колико пута сам од њега чуо оно његово: “Ајде, још само данас”. Сваког дана он проналази начин да ме инспирише да пружим све од себе и управо зато могу да кажем да сам стигао до тачке када се више никога не плашим - додао је у интервјуу за “Дневник” Филип Крајиновић, први српски тенисер који је играо у финалу једног Мастерс 1.000 турнира, после Новака Ђоковића.

Александар Предојевић