Krajinović za Dnevnik: Od sada bez straha s najboljima

Rušeći prepreku za preprekom na Mastersu u Parizu, jednom od najvećih svetskih turnira ovog ranga, Fića je rušio i, do juče još, za njega nepremostive barijere. Bajku je 25-godišnji momak iz Sombora počeo da doživljava na javi kroz dva kola kvalifikacija, u kojima je savladao Peju i druga iz Dejvis kup tima Srbije Lasla Đerea, a potom su pred nekada jednim od najboljih juniora sveta padali Japanac Juiči Sugita, Amerikanac Sem Kveri, Francuz Nikolas Mau, da bi mu, u četvrtfinalu, zbog povrede meč predao i prvi teniser sveta Španac Rafael Nadal. Osokoljen dotadašnjim fenomenalnim partijama, u polufinalu, posle prave drame, Krajinović je srušio i Amerikanca Džona Iznera. I našao se neslućeno visoko i daleko - u finalu velikog turnira.

- Iza mene je, najblaže rečeno, nezaboravno iskustvo - još uvek s velikom dozom uzbuđenja, specijalno za “Dnevnik” rekao je Filip Krajinović. - Iskreno, bio sam potpuno fokusiran na mečeve koje sam igrao, nisam pratio medije i nisam mogao ni da sanjam da su ljudi u Srbiji bili toliko u toku onoga što u Parizu radim. Sada, po povratku, imam utisak da me je čitava zemlja gledala i bila uz mene. Neverovatno!

Ogromnu podršku tokom turnira u Parizu Filip Krajinović imao je od saigrača iz Dejvis kup tima Srbije.

- Javljali su mi se bukvalno svi oni, a najveću podršku imao sam od mog nekadašnjeg trenera Dušana Vemića. Bili smo u stalnoj vezi, a ona je funkcionisala i sa Novakom, Jankom, Viktorom, Zikijem i Ducijem Lajovićem, koji će mi jednog dana biti kum. Nole je verovao u mene i to mi je rekao prilikom naše zajedničke večere u Parizu, a vera jednog od najboljih tenisera u istoriji ovog sporta bila mi je od neprocenjive važnosti i ulila mi je dodatnu snagu - naglasio je Krajinović.

Pobednički pehar otišao je u ruke Amerikanca Džeka Soka, bez sumnje, sjanog tenisera.

- Sok je bio odličan u finalu, ali sada znam da i njega mogu da pobedim. Najveću dobit iz proteklih desetak dana dobio sam time što sam konačno postao uveren da se više nikoga ne plašim, čak ni najvećih igrača današnjice i što znam da mogu ravnopravno da igram sa svakim rivalom. I da pobeđujem. Iskustvo koje sam stekao je od neprocenjive važnosti za moju buduću karijeru. Pre svega, ušao sam među Top 50 igrača sveta, sasvim precizno, postao sam 33. igrač na ATP listi, a godinu sam počeo sa 254. pozicije. I ne nameravam tu da stanem, jer cilj u narednoj sezoni biće mi da stignem među Top 20 igrača. Ko zna, možda napravim i koji korak više, ako mi se budu poklopile sve zvezde...

Koji je bio ključni meč u Parizu? Da li neki u kvalifikacijama, ili je to duel iz glavnog dela turnira?

- Ključ svega, pri tome mislim na sticanje nove doze samouverenosti, bio je polufinalni duel s Iznerom. On je doneo tenis kakav do tada nisam nikada ranije igrao, a sam meč me je potpuno iscrpeo i ispraznio. Pobedio sam, stigao u finale i, kroz razgovor s mojim sjajnim trenerom Petrom Popovićem, shvatio sam da je to početak moje nove karijere, ma, novog teniskog života. Spoznao sam da pripadam vrhu svetske liste i ostvario prvi deo sna koji imam. A on je da budem visoko u društvu najbolje rangiranih igrača sveta. Zbog toga se igra tenis, zbog toga se, uostalom, i živi!

Koliko je važna uloga bila trenera Popovića na putu koji ste prešli u glavnom gradu Francuske?

- Pera je veliki trener i još veći motivator. Uostalom, o tome najbolje govori rezultati koje sam ostvario u tek završenoj sezoni. Puno smo radili, ali i razgovarali i ni sam ne znam koliko puta sam od njega čuo ono njegovo: “Ajde, još samo danas”. Svakog dana on pronalazi način da me inspiriše da pružim sve od sebe i upravo zato mogu da kažem da sam stigao do tačke kada se više nikoga ne plašim - dodao je u intervjuu za “Dnevnik” Filip Krajinović, prvi srpski teniser koji je igrao u finalu jednog Masters 1.000 turnira, posle Novaka Đokovića.

Aleksandar Predojević