ИНТЕРВЈУ – Владан Петровић, председник Националног спортског савеза слепих и слабовидих: Циљ подизање квалитета шаховских такмичења

Низу великих турнира који су се у prеthodnih неколико година организовали у нашој земљи, као и онима који ће се у скорије време овде одиграти се придружила и Шаховска олимпијада за особе са оштећењем вида.

О овим темама нам је било задовољство да разговарамо са новим председником Националног спортског савеза слепих и слабовидих Србије, шахистом и професором књижевности Владаном Петровићем (52).

На шта ћете ставити акценат у вашем раду и какви су планови за будућност?

– Постао сам председник у јануару ове године, а већ у припреми за изборну скупштину су дефинисани неки од најважнијих циљева, које смо одмах почели да остварујемо. Пре свега, подизање квалитета такмичења на виши и озбиљнији ниво и то у сваком смислу, то јест организационом, да поправимо услове за само такмичење - смештај, исхрана, простор у коме се такмичења одвијају - и kvalittativnom, Ангажовали смо професионалне тренере са којима ће убудуће слепи и слабовиди такмичари тренирати и припремати се за домаћа и међународна такмичења. Наш познати тренер Горан Арсовић је већ од раније тренер наше шаховске репрезентације, што је последњих година резултирало тиме да смо на три последња велика такмичења освојили медаље - по једну златну сребрну и бронзану. Намера нам је да укључимо још шахиста у тренажни процес и можда у ту сврху ангажујемо још неког тренера. У куглању нисмо имали до сада много успеха, али се надамо да ћемо и ту редовним тренинзима и квалитетом домаћих такмичења доћи до тога да постанемо конкурентни на међународном плану. Друго, успоставили смо пуну сарадњу са Параолимпијским комитетом Србије (ПОКС), која је prеthodnih година била у озбиљној кризи и започели смо процес који би ускоро требало да резултира нашим пријемом у пуноправно чланство те организације. Даље, пред нама је организација Шаховске олимпијаде за слепе и слабовиде у другој половини следеће године, што је врло крупан и захтеван подухват у организационом смислу.

Шах је један од најинклузивнијих и најравноправнијих спортова. Можете ли нам објаснити како слепи и слабовиди играју древну игру?

– Шах је заправо једини спорт у коме слепа особа може да се такмичи потпуно равноправно са особом здравог вида. Постоје тзв. Брајеве табле које су сличне стандардним дрвеним шаховским таблама. Поља на таблама имају удубљења, а фигуре  испупчења на дну, па се могу чврсто углавити у поље, како би слепа особа могла пипањем да провери стање на табли. Сваки играч дужан је да пре него што заврши потез, то јест притисне противнику сат, гласно и јасно објави тај потез шаховском нотацијом. Чувено правило „такнуто – макнуто“ примењује се када играч извуче фигуру из лежишта. Правила дозвољавају, а то је раније била редовна пракса, да сваки шахиста игра на својој табли, али због убрзане инклузије и стандардизације Брајевих табли које су данас врло прегледне и згодне и играчима здравог вида, најчешћи је случај да се, као и у стандардном шаху игра на једној табли, при чему је правило да слепи шахиста може пипањем да проверава позицију само када је на потезу.

Србија је изузетно успешна што се тиче игре на 64 поља у конкуренцији слепих и слабовидих. Можете ли нас кратко провести кроз историју шаха у овој конкуренцији?

– Неколико деценија уназад српски слепи играчи Миленко Чабаркапа, Марко Ђукановић, Драгољуб Баретић, Сретко Аврам и други су, као играчи из Србије, били носиоци репрезентације слепих СФРЈ која је освојила две златне и седам сребрних медаља на међународним такмичењима. Последња је освојена у Барселони 1992. године. Чабаркапа је у два наврата био и првак света у појединачној конкуренцији.  После тога смо имали кризу резултата све до 2021, када смо, као што сам већ рекао са подмлађеном екипом освојили медаље на три узастопна велика такмичења.

Наша земља ће следеће године бити домаћин Шаховске олимпијаде за особе са оштећењем вида. Како теку припреме?

– Олимпијада треба да се одржи у другој половини следеће године. Договорили смо се са менаџментом хотела „Фонтана“ у Врњачкој Бањи да се турнир и све друге пратеће активности одрже код њих. Сада треба да добијемо одређен број дозвола и других докумената, за које смо већ аплицирали. Наручили смо и један број најновијих дигиталних шаховских сатова за слепе. Све у свему, припреме иду редовним током, почели смо на време и не би требало да буде неких већих проблема нити потешкоћа.

У Новом Саду постоји шаховски клуб особа са оштећењем вида „Анпасан“, који је веома активан. Да ли постоји још сличних клубова у Србији?

– Савез на чијем сам челу је управо савез таквих клубова. Ранијих година „Анпасан“ из Новог Сада је постојао као „Двадесет трећи октобар“, а постојао је и „Напредак“ из Београда. Шахисти по другим градовима су били организовани по секцијама унутар локалних организација Савеза слепих Србије. У првој деценији овога века је дошло до реорганизације читавог система, па се сада сви слепи шахисти такмиче под окриљем својих локалних клубова слепих чија је кровна организација NSSS. Данас имамо 25 клубова од којих су неки само шаховски, а неки су истовремено и спортски и шаховски.

Недавно је организован Међународни турнир слепих и слабовдих у Пожаревцу. Да ли ће бити сличних догађаја и у Војводини?

– Турнири слепих, који често имају међународни карактер, су дуги низ година традиционални и одржавају се сваке године у многим градовима широм Србије.Октобарски турнир који организује наш „Анпасан“ сваке године средином октобра је један од најпознатијих и најцењенијих међу слепим шахистима и један од оних са најдужом традицијом. У част прослављеног новосадског слепог шахисте Драгољуба Баретића, турнир данас носи његово име.

Стефан Костић