INTERVJU – Vladan Petrović, predsednik Nacionalnog sportskog saveza slepih i slabovidih: Cilj podizanje kvaliteta šahovskih takmičenja
U sportu često srećemo neopevane junake koji su postili neki uspeh, a za koji javnost ne zna. Takva je situacija i u šahu u konkurenciji slepih i slabovidih osoba, gde se Srbija ima čime pohvaliti.
Nizu velikih turnira koji su se u prethodnih nekoliko godina organizovali u našoj zemlji, kao i onima koji će se u skorije vreme ovde odigrati se pridružila i Šahovska olimpijada za osobe sa oštećenjem vida.
O ovim temama nam je bilo zadovoljstvo da razgovaramo sa novim predsednikom Nacionalnog sportskog saveza slepih i slabovidih Srbije, šahistom i profesorom književnosti Vladanom Petrovićem (52).
Na šta ćete staviti akcenat u vašem radu i kakvi su planovi za budućnost?
– Postao sam predsednik u januaru ove godine, a već u pripremi za izbornu skupštinu su definisani neki od najvažnijih ciljeva, koje smo odmah počeli da ostvarujemo. Pre svega, podizanje kvaliteta takmičenja na viši i ozbiljniji nivo i to u svakom smislu, to jest organizacionom, da popravimo uslove za samo takmičenje - smeštaj, ishrana, prostor u kome se takmičenja odvijaju - i kvalittativnom, Angažovali smo profesionalne trenere sa kojima će ubuduće slepi i slabovidi takmičari trenirati i pripremati se za domaća i međunarodna takmičenja. Naš poznati trener Goran Arsović je već od ranije trener naše šahovske reprezentacije, što je poslednjih godina rezultiralo time da smo na tri poslednja velika takmičenja osvojili medalje - po jednu zlatnu srebrnu i bronzanu. Namera nam je da uključimo još šahista u trenažni proces i možda u tu svrhu angažujemo još nekog trenera. U kuglanju nismo imali do sada mnogo uspeha, ali se nadamo da ćemo i tu redovnim treninzima i kvalitetom domaćih takmičenja doći do toga da postanemo konkurentni na međunarodnom planu. Drugo, uspostavili smo punu saradnju sa Paraolimpijskim komitetom Srbije (POKS), koja je prethodnih godina bila u ozbiljnoj krizi i započeli smo proces koji bi uskoro trebalo da rezultira našim prijemom u punopravno članstvo te organizacije. Dalje, pred nama je organizacija Šahovske olimpijade za slepe i slabovide u drugoj polovini sledeće godine, što je vrlo krupan i zahtevan poduhvat u organizacionom smislu.
Šah je jedan od najinkluzivnijih i najravnopravnijih sportova. Možete li nam objasniti kako slepi i slabovidi igraju drevnu igru?
– Šah je zapravo jedini sport u kome slepa osoba može da se takmiči potpuno ravnopravno sa osobom zdravog vida. Postoje tzv. Brajeve table koje su slične standardnim drvenim šahovskim tablama. Polja na tablama imaju udubljenja, a figure ispupčenja na dnu, pa se mogu čvrsto uglaviti u polje, kako bi slepa osoba mogla pipanjem da proveri stanje na tabli. Svaki igrač dužan je da pre nego što završi potez, to jest pritisne protivniku sat, glasno i jasno objavi taj potez šahovskom notacijom. Čuveno pravilo „taknuto – maknuto“ primenjuje se kada igrač izvuče figuru iz ležišta. Pravila dozvoljavaju, a to je ranije bila redovna praksa, da svaki šahista igra na svojoj tabli, ali zbog ubrzane inkluzije i standardizacije Brajevih tabli koje su danas vrlo pregledne i zgodne i igračima zdravog vida, najčešći je slučaj da se, kao i u standardnom šahu igra na jednoj tabli, pri čemu je pravilo da slepi šahista može pipanjem da proverava poziciju samo kada je na potezu.
Srbija je izuzetno uspešna što se tiče igre na 64 polja u konkurenciji slepih i slabovidih. Možete li nas kratko provesti kroz istoriju šaha u ovoj konkurenciji?
– Nekoliko decenija unazad srpski slepi igrači Milenko Čabarkapa, Marko Đukanović, Dragoljub Baretić, Sretko Avram i drugi su, kao igrači iz Srbije, bili nosioci reprezentacije slepih SFRJ koja je osvojila dve zlatne i sedam srebrnih medalja na međunarodnim takmičenjima. Poslednja je osvojena u Barseloni 1992. godine. Čabarkapa je u dva navrata bio i prvak sveta u pojedinačnoj konkurenciji. Posle toga smo imali krizu rezultata sve do 2021, kada smo, kao što sam već rekao sa podmlađenom ekipom osvojili medalje na tri uzastopna velika takmičenja.
Naša zemlja će sledeće godine biti domaćin Šahovske olimpijade za osobe sa oštećenjem vida. Kako teku pripreme?
– Olimpijada treba da se održi u drugoj polovini sledeće godine. Dogovorili smo se sa menadžmentom hotela „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji da se turnir i sve druge prateće aktivnosti održe kod njih. Sada treba da dobijemo određen broj dozvola i drugih dokumenata, za koje smo već aplicirali. Naručili smo i jedan broj najnovijih digitalnih šahovskih satova za slepe. Sve u svemu, pripreme idu redovnim tokom, počeli smo na vreme i ne bi trebalo da bude nekih većih problema niti poteškoća.
U Novom Sadu postoji šahovski klub osoba sa oštećenjem vida „Anpasan“, koji je veoma aktivan. Da li postoji još sličnih klubova u Srbiji?
– Savez na čijem sam čelu je upravo savez takvih klubova. Ranijih godina „Anpasan“ iz Novog Sada je postojao kao „Dvadeset treći oktobar“, a postojao je i „Napredak“ iz Beograda. Šahisti po drugim gradovima su bili organizovani po sekcijama unutar lokalnih organizacija Saveza slepih Srbije. U prvoj deceniji ovoga veka je došlo do reorganizacije čitavog sistema, pa se sada svi slepi šahisti takmiče pod okriljem svojih lokalnih klubova slepih čija je krovna organizacija NSSS. Danas imamo 25 klubova od kojih su neki samo šahovski, a neki su istovremeno i sportski i šahovski.
Nedavno je organizovan Međunarodni turnir slepih i slabovdih u Požarevcu. Da li će biti sličnih događaja i u Vojvodini?
– Turniri slepih, koji često imaju međunarodni karakter, su dugi niz godina tradicionalni i održavaju se svake godine u mnogim gradovima širom Srbije.Oktobarski turnir koji organizuje naš „Anpasan“ svake godine sredinom oktobra je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih među slepim šahistima i jedan od onih sa najdužom tradicijom. U čast proslavljenog novosadskog slepog šahiste Dragoljuba Baretića, turnir danas nosi njegovo ime.
Stefan Kostić
