ИНТЕРВЈУ АЛИСА МАРИЋ Истрајност и посвећеност су рецепт за успех

Интермајстор Алиса Марић (53) сматра се најбољом југословенском шахисткињом. Поред древне игре на 64 поља, ређала је запажене резултате и у другим сферама живота: доктор је економије и професор на факултету и бивша министарка омладине и спорта. Недавно је именована за селектора женског националног тима, па има ли ико бољи за ту функцију од некога ко најбоље зна како се долази до успеха?

Рођена Њујорчанка (САД) прве шаховске потезе повукла је када је имала само четири године. Алиса је наш најмлађи шаховски велемајстор у женској конкуренцији, првакиња Југославије, јуниорска шампионка планете, учесница финалног меча за изазивача у мечу за титулу првака света, освајачица медаља на шаховским олимпијадама и европским првенствима с репрезентацијом, итд. Надајмо се да ће, захваљујући њеном великом искуству, ускоро стићи и нове медаље за српски шах.

Анегдота из Елисте

Богата шаховска каријера доноси са собом обиље успомена и анегдота. Која Вам је остала у посебном сећању?

– Екипна такмичења увек доносе нове ситуације. На Олимпијади у Елисти, сви ми шахисти смо дошли, а сала за игру није била готова. Није била изграђена, па смо и ми гледали радове. Због тога је и скраћен број кола и био је један слободан дан. Морам признати да ме је мало био страх, пошто смо гледали раднике на грађевини, како ћемо сад сви ми ући у ту зграду? Да ли је безбедно? – кроз осмех се присетила нова селекторка женске шаховске репрезентације Србије Алиса Марић.

 Велики број девојака одустаје од шаха у току факултетских дана. Ипак, Ви сте пример да је могуће ускладити све обавезе. Како сте у томе успевали?

– У најранијем добу постоји велико интересовање међу децом за шах, и то, рекла бих, једнако међу дечацима и девојчицама - истакла је Алиса Марић. - Оне желе да се опробају у овој игри. Међутим, касније долази до смањења тог броја, и то драстичније код девојчица. Разлога је више: ту је проблем усклађивања обавеза, школовање које временом постаје све захтевније, као и неки други разлози. Све то утиче да број шахисткиња буде мањи у професионалним и полупрофесионалним круговима. Просто, то је тако. Број може да се повећа, али се неће изједначити у скорије време. Мене је шах увек привлачио. То је та велика љубав према овој игри, па сам успевала некако све да ускладим. Некада ми је шах био приоритет, па су неке друге ствари морале да чекају, некада сам морала да паузирам са шахом, али никада нисам желела да одустанем. 

Преко шаха у школама, до медаља

 Пропутовали сте многе земље света. Да ли можете да упоредите шаховске школе у Србији и у иностранству?

– У неким земљама се шаху заиста приступа с више организације. Он је ушао у образовни систем. На пример, у Јерменији. Они већ годинама имају изузетне шахисте, који су освајали многе медаље. Ту се види резултат уласка шаха у школе. У Русији шах није у школама, али је њихова шаховска култура велика. Конкуренција је изузетна, имају добре тренере и добар систем рада, Међутим, више није иста слика као раније, јер сада сви тренирају преко интернета и компјутера, све информације су лако доступне, људи путују, тренери путују, тако да више немамо јасну границу за оно што бисмо рекли “руска школа”. Можда у виду озбиљности или приступа, али данас се шах игра веома добро у читавом свету.

 Успешан сте и професор на факултету. Које лекције сте научили из шаха, а које желите да научите Ваше студенте?

– Важно је да волите оно што радите и да будете упорни. Значи, нема одустајања због неких пораза. У шаху се зна шта је пораз – то је саставни део игре. У животу су то неки неуспеси, али они не треба да обесхрабре, на било ком пољу. Дакле, жеља, посвећеност, успорност и истрајност на крају ће довести до жељеног резултата. 

 Како оцењујете тренутно стање у српском женском шаху?

– Ми већ имамо добре и искусне шахисткиње. Младих увек има, али то често буде с неким паузама и прекидима. Значи да нам фали континуитет, а они који се шахом баве у континуитету се, на крају, и покажу као најбољи. То је као и у сваком спорту. Ако не тренирате и не такмичите се, долази до пада форме. Просто, захтева максималну посвећеност, као и све друго. Јесте проблем све то ускладити, као што смо и малопре причали, али увек постоје млади, који треба да се докажу. Ипак, у српском шаху се све боља ситуација захваљујући одличном и преданом раду ŠSS i председника Драгана Лазића. Покренуте су многе позитивне ствари, од организације сјајних турнира, и долазака најбољих планетарних играча, до помоћи репрезентативцима и најталентованијим шахистима и шахисткињама.

Опробана гарда на окупу

На списку селекторке Алисе Марић су се нашле опробане снаге, које су постигле лепе резултате на prеthodnom Европском првенству у Словенији, као и на летошњој Олимпијади у Индији. Теодора Ињац је дуго водећа српска шахисткиња, трострука шампионка Србије и учесница осмине финала недавно завршеног Светског купа у Бакуу. Ту је и Марина Гајчин, актуелна шампионка Србије, која је пролетос освојила титулу женског велемајстора, па Јована Ерић, актуелна првакиња Србије у убрзаном шаху и двострука шампионка у стандардном шаху, Тијана Мандура, која има најкраћи стаж у репрезентацији од тренутне поставе, али јој је неизмерно допринела на такмичењима на којима је наступала. Даље, у конкуренцији је и Адела Великић, бивша првакиња Србије и дугогодишња репрезентативка, која је показала да одржава одличну форму.

 Ускоро почиње Прва лига Србије за жене (Сента, 10-20. октобар 2023.)... Да ли мислите да ће главну улогу играти наше шахисткиње, доведене интернационалке, или је најбоља опција комбинована екипа?

– Микс, наравно. Сва клупска такмичења код нас се играју у том формату, где су дозвољена појачања у виду странаца. То је случај и у мушкој и у женској конкуренцији. Због тога је наша лига веома шаховски јака. Успех ће определити јачина играчица, али и заједништво у екипи. 

 Дакле, идеална је то припрема и за репрезентативке, пред Европско првенство (Будва 10-21. новембар 2023. године)?

– Тако је, скоро све ће играти тај турнир, а некима ће то бити и последње такмичење пред Европски шампионат. Након тога ћемо имати и припреме с тренером Зораном Арсовићем, анализирати партије с тог турнира, обратити пажњу на кључне моменте, покушати да нешто исправимо, утврдимо...

 Списак репрезентативки је остао исти као на prеthodnim такмичењима, иако су се појавиле неке нове снаге, као и шахисткиње које су прешле на нашу рејтинг листу, а истакле су се резултатима?

– На шири списак сам позвала две нове шахисткиње на нашој рејтинг листи (Софија Погорелских и Елиф Мехмед). Поред њих, ту су биле Ирина Чољушкина, која је искусна шахисткиња, као и млада Јована Срдановић. Међутим, када се прави главни састав, гледају се сви критеријуми. Не може се гледати само младост, ни рејтинг у неком периоду, јер нова листа излази сваког месеца. И поред свега, ове девојке које сам изабрала су и по тим критеријумима боље. Сви имају шансу да се показују и доказују, тако да ћемо видети у наредном периоду. 

 Последњу рејтинговану партију сте одиграли јануара 2010. године. Да ли ћете Ви имати неке припреме?

– Моја улога као селектора није да одиграм партију, тако да нећу имати конкретне припреме за себе. Међутим, оно што сам радила, а и још више ћу, јесте да проучавам како играју шахисткиње које су у тиму. Да покушам да проценим која би требало да игра коју партију, у ком мечу, на основу њених резултата, противнице, рејтинга, па и разговора с њима. Дакле, мој фокус сада је да се бавим бројевима, статистиком и проценама. Свакако, ја ћу помоћи, али за саму шаховску припрему задужен је тренер, док селектор мора све то да усклади, да функционишемо као тим – оптимистично гледа ка новим изазовима Алиса Марић.

Стефан Костић