INTERVJU ALISA MARIĆ Istrajnost i posvećenost su recept za uspeh

Intermajstor Alisa Marić (53) smatra se najboljom jugoslovenskom šahistkinjom. Pored drevne igre na 64 polja, ređala je zapažene rezultate i u drugim sferama života: doktor je ekonomije i profesor na fakultetu i bivša ministarka omladine i sporta. Nedavno je imenovana za selektora ženskog nacionalnog tima, pa ima li iko bolji za tu funkciju od nekoga ko najbolje zna kako se dolazi do uspeha?

Rođena Njujorčanka (SAD) prve šahovske poteze povukla je kada je imala samo četiri godine. Alisa je naš najmlađi šahovski velemajstor u ženskoj konkurenciji, prvakinja Jugoslavije, juniorska šampionka planete, učesnica finalnog meča za izazivača u meču za titulu prvaka sveta, osvajačica medalja na šahovskim olimpijadama i evropskim prvenstvima s reprezentacijom, itd. Nadajmo se da će, zahvaljujući njenom velikom iskustvu, uskoro stići i nove medalje za srpski šah.

Anegdota iz Eliste

Bogata šahovska karijera donosi sa sobom obilje uspomena i anegdota. Koja Vam je ostala u posebnom sećanju?

– Ekipna takmičenja uvek donose nove situacije. Na Olimpijadi u Elisti, svi mi šahisti smo došli, a sala za igru nije bila gotova. Nije bila izgrađena, pa smo i mi gledali radove. Zbog toga je i skraćen broj kola i bio je jedan slobodan dan. Moram priznati da me je malo bio strah, pošto smo gledali radnike na građevini, kako ćemo sad svi mi ući u tu zgradu? Da li je bezbedno? – kroz osmeh se prisetila nova selektorka ženske šahovske reprezentacije Srbije Alisa Marić.

 Veliki broj devojaka odustaje od šaha u toku fakultetskih dana. Ipak, Vi ste primer da je moguće uskladiti sve obaveze. Kako ste u tome uspevali?

– U najranijem dobu postoji veliko interesovanje među decom za šah, i to, rekla bih, jednako među dečacima i devojčicama - istakla je Alisa Marić. - One žele da se oprobaju u ovoj igri. Međutim, kasnije dolazi do smanjenja tog broja, i to drastičnije kod devojčica. Razloga je više: tu je problem usklađivanja obaveza, školovanje koje vremenom postaje sve zahtevnije, kao i neki drugi razlozi. Sve to utiče da broj šahistkinja bude manji u profesionalnim i poluprofesionalnim krugovima. Prosto, to je tako. Broj može da se poveća, ali se neće izjednačiti u skorije vreme. Mene je šah uvek privlačio. To je ta velika ljubav prema ovoj igri, pa sam uspevala nekako sve da uskladim. Nekada mi je šah bio prioritet, pa su neke druge stvari morale da čekaju, nekada sam morala da pauziram sa šahom, ali nikada nisam želela da odustanem. 

Preko šaha u školama, do medalja

 Proputovali ste mnoge zemlje sveta. Da li možete da uporedite šahovske škole u Srbiji i u inostranstvu?

– U nekim zemljama se šahu zaista pristupa s više organizacije. On je ušao u obrazovni sistem. Na primer, u Jermeniji. Oni već godinama imaju izuzetne šahiste, koji su osvajali mnoge medalje. Tu se vidi rezultat ulaska šaha u škole. U Rusiji šah nije u školama, ali je njihova šahovska kultura velika. Konkurencija je izuzetna, imaju dobre trenere i dobar sistem rada, Međutim, više nije ista slika kao ranije, jer sada svi treniraju preko interneta i kompjutera, sve informacije su lako dostupne, ljudi putuju, treneri putuju, tako da više nemamo jasnu granicu za ono što bismo rekli “ruska škola”. Možda u vidu ozbiljnosti ili pristupa, ali danas se šah igra veoma dobro u čitavom svetu.

 Uspešan ste i profesor na fakultetu. Koje lekcije ste naučili iz šaha, a koje želite da naučite Vaše studente?

– Važno je da volite ono što radite i da budete uporni. Znači, nema odustajanja zbog nekih poraza. U šahu se zna šta je poraz – to je sastavni deo igre. U životu su to neki neuspesi, ali oni ne treba da obeshrabre, na bilo kom polju. Dakle, želja, posvećenost, uspornost i istrajnost na kraju će dovesti do željenog rezultata. 

 Kako ocenjujete trenutno stanje u srpskom ženskom šahu?

– Mi već imamo dobre i iskusne šahistkinje. Mladih uvek ima, ali to često bude s nekim pauzama i prekidima. Znači da nam fali kontinuitet, a oni koji se šahom bave u kontinuitetu se, na kraju, i pokažu kao najbolji. To je kao i u svakom sportu. Ako ne trenirate i ne takmičite se, dolazi do pada forme. Prosto, zahteva maksimalnu posvećenost, kao i sve drugo. Jeste problem sve to uskladiti, kao što smo i malopre pričali, ali uvek postoje mladi, koji treba da se dokažu. Ipak, u srpskom šahu se sve bolja situacija zahvaljujući odličnom i predanom radu ŠSS i predsednika Dragana Lazića. Pokrenute su mnoge pozitivne stvari, od organizacije sjajnih turnira, i dolazaka najboljih planetarnih igrača, do pomoći reprezentativcima i najtalentovanijim šahistima i šahistkinjama.

Oprobana garda na okupu

Na spisku selektorke Alise Marić su se našle oprobane snage, koje su postigle lepe rezultate na prethodnom Evropskom prvenstvu u Sloveniji, kao i na letošnjoj Olimpijadi u Indiji. Teodora Injac je dugo vodeća srpska šahistkinja, trostruka šampionka Srbije i učesnica osmine finala nedavno završenog Svetskog kupa u Bakuu. Tu je i Marina Gajčin, aktuelna šampionka Srbije, koja je proletos osvojila titulu ženskog velemajstora, pa Jovana Erić, aktuelna prvakinja Srbije u ubrzanom šahu i dvostruka šampionka u standardnom šahu, Tijana Mandura, koja ima najkraći staž u reprezentaciji od trenutne postave, ali joj je neizmerno doprinela na takmičenjima na kojima je nastupala. Dalje, u konkurenciji je i Adela Velikić, bivša prvakinja Srbije i dugogodišnja reprezentativka, koja je pokazala da održava odličnu formu.

 Uskoro počinje Prva liga Srbije za žene (Senta, 10-20. oktobar 2023.)... Da li mislite da će glavnu ulogu igrati naše šahistkinje, dovedene internacionalke, ili je najbolja opcija kombinovana ekipa?

– Miks, naravno. Sva klupska takmičenja kod nas se igraju u tom formatu, gde su dozvoljena pojačanja u vidu stranaca. To je slučaj i u muškoj i u ženskoj konkurenciji. Zbog toga je naša liga veoma šahovski jaka. Uspeh će opredeliti jačina igračica, ali i zajedništvo u ekipi. 

 Dakle, idealna je to priprema i za reprezentativke, pred Evropsko prvenstvo (Budva 10-21. novembar 2023. godine)?

– Tako je, skoro sve će igrati taj turnir, a nekima će to biti i poslednje takmičenje pred Evropski šampionat. Nakon toga ćemo imati i pripreme s trenerom Zoranom Arsovićem, analizirati partije s tog turnira, obratiti pažnju na ključne momente, pokušati da nešto ispravimo, utvrdimo...

 Spisak reprezentativki je ostao isti kao na prethodnim takmičenjima, iako su se pojavile neke nove snage, kao i šahistkinje koje su prešle na našu rejting listu, a istakle su se rezultatima?

– Na širi spisak sam pozvala dve nove šahistkinje na našoj rejting listi (Sofija Pogorelskih i Elif Mehmed). Pored njih, tu su bile Irina Čoljuškina, koja je iskusna šahistkinja, kao i mlada Jovana Srdanović. Međutim, kada se pravi glavni sastav, gledaju se svi kriterijumi. Ne može se gledati samo mladost, ni rejting u nekom periodu, jer nova lista izlazi svakog meseca. I pored svega, ove devojke koje sam izabrala su i po tim kriterijumima bolje. Svi imaju šansu da se pokazuju i dokazuju, tako da ćemo videti u narednom periodu. 

 Poslednju rejtingovanu partiju ste odigrali januara 2010. godine. Da li ćete Vi imati neke pripreme?

– Moja uloga kao selektora nije da odigram partiju, tako da neću imati konkretne pripreme za sebe. Međutim, ono što sam radila, a i još više ću, jeste da proučavam kako igraju šahistkinje koje su u timu. Da pokušam da procenim koja bi trebalo da igra koju partiju, u kom meču, na osnovu njenih rezultata, protivnice, rejtinga, pa i razgovora s njima. Dakle, moj fokus sada je da se bavim brojevima, statistikom i procenama. Svakako, ja ću pomoći, ali za samu šahovsku pripremu zadužen je trener, dok selektor mora sve to da uskladi, da funkcionišemo kao tim – optimistično gleda ka novim izazovima Alisa Marić.

Stefan Kostić