СП ДАНСКА НЕМАЧКА Јордовић: Техничким грешкама дали шансу противнику

Тада је репрезентација Хрватске постала првак света и поред тада сензационалног пораза у првом колу од нерукометне земље  гаучоса. Од тог момента свима је ваљда јасно да је непотребно губити време и редове текста на истицање да данас сви играју рукомет.

Можда је примереније рећи свуда се рукомет као спорт развија. У том светлу посматрајмо и нерешен резултат поменуте Аргентине (ослабљене неиграњем њиховог рукометног Марадоне, Диега Симонета) и Мађарске, као и више него убедљиву победу Чилеа над Аустријом. Ипак за мене  је прва победа једне репрезентације која долази из црног дела Африке,  Анголе, над Катаром, нешто што је обележило досадашњи ток шампионата.

Селектор Перуничић је променио стартну поставу и распоред играча у одбрани 6-0 у односу на утакмицу са Русијом. Определио се да на централним одбрамбеним позицијама буду Марсенић и Ненадић који је мењао Кукића, те да покуша да са та два висока играча заустави француске шутере  и њихову сарадњу са пивотменом. Покушавали су Французи у уводном делу меча да нас нападају  контранападом са два пивотмена. Успевали смо то да осујетимо. Контролисали смо добро ритам утакмице и стрпљивом игром у нападу, уз одличне индивидуалне роле Радивојевића, Марсенића, Мошића и Вање Илића, натерамо у 21. минуту француског селектора Динара да затражи тиме-оут. Већа ротација “триколора” уз расположеног Жерарда на голу и приметан пад концентрације наших играча, одвели су апсолутне фаворите у овом мечу на 15:12 на крају првог полувремена.

У другом полувремену смо имали пад игре у фази напада, остали смо без брзог протока лопте, правили техничке грешке у укрштањима и тиме дали шансу противнику да из контранапада обезбеде недостижну предност. Наши бекови су изгубили много енергије, а видљиво и самопоуздање у борби са жестоком француском одбраном. Наша репрезентација је била равноправан такмац трећину меча. Да би тај добар период продужили, било је потребно мало више расположених играча. Када неутралан посматрач гледа игру ове две селекције, схвати колико је важан континуитет у раду, систем у који се нови играчи лако уклапају, уиграност за коју је потребно време и много заједничких утакмица, Све што они имају, а ми нажалост не.

Хладне главе речено, нама у резултатском смислу долазе најважније  утакмице са Бразилом и Корејом. Зато је најважније да се сачувало здравље играча, да се разиграло пар нових играча и да су момци схватили да са свима могу да играју.

Следи дан одмора и припрема за битку са нама равнима. У овом тренутку Французи су превелики изазов за нас. Ако је за утеху, не само за нас.

Из стручног угла: Мастер спорта, ЕХФ Мастер coach, Владан Јордовић