SP DANSKA NEMAČKA Jordović: Tehničkim greškama dali šansu protivniku
Svi oni kojima se kroz krvotok pored trombocita i leukocita kreće i po koja rukometna lopta, sećaju se dobro Svetskog prvenstva održanog u Portugaliji 2003. godine.
Tada je reprezentacija Hrvatske postala prvak sveta i pored tada senzacionalnog poraza u prvom kolu od nerukometne zemlje gaučosa. Od tog momenta svima je valjda jasno da je nepotrebno gubiti vreme i redove teksta na isticanje da danas svi igraju rukomet.
Možda je primerenije reći svuda se rukomet kao sport razvija. U tom svetlu posmatrajmo i nerešen rezultat pomenute Argentine (oslabljene neigranjem njihovog rukometnog Maradone, Diega Simoneta) i Mađarske, kao i više nego ubedljivu pobedu Čilea nad Austrijom. Ipak za mene je prva pobeda jedne reprezentacije koja dolazi iz crnog dela Afrike, Angole, nad Katarom, nešto što je obeležilo dosadašnji tok šampionata.
Selektor Peruničić je promenio startnu postavu i raspored igrača u odbrani 6-0 u odnosu na utakmicu sa Rusijom. Opredelio se da na centralnim odbrambenim pozicijama budu Marsenić i Nenadić koji je menjao Kukića, te da pokuša da sa ta dva visoka igrača zaustavi francuske šutere i njihovu saradnju sa pivotmenom. Pokušavali su Francuzi u uvodnom delu meča da nas napadaju kontranapadom sa dva pivotmena. Uspevali smo to da osujetimo. Kontrolisali smo dobro ritam utakmice i strpljivom igrom u napadu, uz odlične individualne role Radivojevića, Marsenića, Mošića i Vanje Ilića, nateramo u 21. minutu francuskog selektora Dinara da zatraži time-out. Veća rotacija “trikolora” uz raspoloženog Žerarda na golu i primetan pad koncentracije naših igrača, odveli su apsolutne favorite u ovom meču na 15:12 na kraju prvog poluvremena.
U drugom poluvremenu smo imali pad igre u fazi napada, ostali smo bez brzog protoka lopte, pravili tehničke greške u ukrštanjima i time dali šansu protivniku da iz kontranapada obezbede nedostižnu prednost. Naši bekovi su izgubili mnogo energije, a vidljivo i samopouzdanje u borbi sa žestokom francuskom odbranom. Naša reprezentacija je bila ravnopravan takmac trećinu meča. Da bi taj dobar period produžili, bilo je potrebno malo više raspoloženih igrača. Kada neutralan posmatrač gleda igru ove dve selekcije, shvati koliko je važan kontinuitet u radu, sistem u koji se novi igrači lako uklapaju, uigranost za koju je potrebno vreme i mnogo zajedničkih utakmica, Sve što oni imaju, a mi nažalost ne.
Hladne glave rečeno, nama u rezultatskom smislu dolaze najvažnije utakmice sa Brazilom i Korejom. Zato je najvažnije da se sačuvalo zdravlje igrača, da se razigralo par novih igrača i da su momci shvatili da sa svima mogu da igraju.
Sledi dan odmora i priprema za bitku sa nama ravnima. U ovom trenutku Francuzi su preveliki izazov za nas. Ako je za utehu, ne samo za nas.
Iz stručnog ugla: Master sporta, EHF Master coach, Vladan Jordović