СРПСКИ ВАТЕРПОЛИСТИ, СТРЕЛЦИ И ТЕКВОНДОИСТКИЊА ГОВОРИЛИ ПОСЛЕ ПАРИЗА Како су Микец и Аруновићева покренули низ

Микец је оставио посебан утисак, с обзиром на то да је у пару са Аруновићевом покренуо низ одличја.

– Имали смо другачије Игре, били смо 300 километара удаљени. Нисмо осетили баш тај жар и моја велика жеља је била да останем неколико дана дуже. Промукао сам навијајући за моје колеге, надам се да сам им дао ветар у леђа. Остаје жал за неким приликама, али мислим да можемо да будемо задовољни због пет медаља. Почаствован сам и што сам носио заставу на затварању. Још немам осећај да уз моје име иде епитет олимпијског победника. Велика је част представљати своју земљу на једном таквом такмичењу – истакао је Микец.

Неуспех у појединачној конкуренцији само га је још више мотивисао.

– Било је напорно због нових измишљених правила. Финале је било сутрадан, то никада није било у стрељаштву. Неко се адаптирао, неко не. Ја се нисам снашао. Уверен сам да би била друга прича да је финале било истог дана. Имао сам један од најбољих мечева у својој каријери током квалификација. Онда толико незадовољства после финала јер нисам био конкурентан, а онда на све то је одмах дан касније био микс са Зораном. Рекли смо да ништа није готово, размишљали смо позитивно. Једно друго смо подигли. Ту је била и Соња Васић која нам је дала ветар у леђа – подвукао је Микец.

Александра Перишић била је презадовољна због сребра.

– Јесте велико искуство стварно, али сам све време була фокусирана на своје мечеве па нисам проводила време са познатим спортистима. Кад се све завршило једва сам чекала да видим кошаркаше и ватерполисте и то је било непроцењиво – била је искрена теквондоисткиња.

Селектор златних ватерполиста Урош Стевановић описао је како је текао пут до најсјајнијих одличја.

– Не знам ко нас је отписао, ми сигурно као група нисмо били као отписани. Ми смо ишли да освојимо злато, као што смо најавили. Рекао сам момцима да не прате медије и читају коментаре. Ми креирамо мишљење. Слава и хвала Богу што је наградио наш труд и рад. Захвалио бих се и момцима за ових годину и по дана. Честитао бих им, не зато што су олимпијски шампиони, него што су победили его, сујету, страхове, мане – истакао је стратег "делфина".

Потпуно је јасно да је четвртфинале најбитнија утакмица сваког турнира, што се испоставило и овај пут.

– Једина екипа коју нисам хтео у четвртфиналу била је Грчка која нас је неколико пута пре тога добила. Ово лето смо се спремили и за Грчку, и за САД и за Хрватску које су јако сличне. Кад смо добили Грке, добили смо и дозу самопоуздања за САД, док смо у финалу били скоро па перфектни. Грци имају квалитет, доста комбинација, тешко је то спремити у два дана. На последње две утакмице, када је најпотребније, били смо најбољи – навео је Стевановић.

В. М. Петровић

Новаков рецепт за злато

Један од најбољих ватерполиста свих времена, Душан Мандић, открио је шта је била тајна успеха Србије.

– Било је успона и падова, јако тежак моменат био је псоле пораза од Аустралије. Нисмо личили на себе, тај пораз нас је баш дубоко дотакао. Можда и нешто испровоцирао у нама. Морам и да се захвалим Новаку, који је тад дошао да посети олимпијце. Сви смо били у соби, размишљали, ушао је на врата и одржао је говор од срца. То је допрло до нас, дало нам додатну мотивацију.  Још више смо уживали када је он дошао до дуго ишчекиваног циља. Лепа прича и за њега и за нас. Не бих улазио у детаље, али причао је о његовим победама и поразима, шта је све он пролазио. Осетили смо да је то истинито и искрено – рекао је Мандић.