ХОКЕЈАШ УМРО ОД БОЛЕСТИ КОЈА КОСИ БЕЗ МИЛОСТИ: Нису поштеђени чак ни млади, а ево који су главни СИМПТОМИ
Симптоми тромбоемболије плућа веома су јасни, а многи их игноришу.
Вест да је белоруски хокејаш Константин Колцов изненада преминуо у 43. години док је пратио своју девојку, славну тенисерку Арину Сабаленку, током турнира у Мајамију, шокирао је јавност.
Наиме, вест је званично потврдио хокејашки клуб Салават Јулајев, док су се сада појавиле незваничне информације и о узроку смрти познатог белоруског спортисте.
Према писању белоруских медија, у питању је тромбоемболија плућа. Прецизније, један "крвни угрушак" се одвојио и путовао кроз крвоток, направивши штету органима Колтцова и нажалост није му било спаса.
Шта је тромбоемболија плућа и коју су најважнији симптоми
Тромбоемболија плућа се тешко препознаје због тога што симптоми веома варирају у зависности од бројних фактора: обима захваћености крвних судова (масивности емболије), величине тромба, као и општег здравственог стања пацијента, посебно ако он већ има неку од кардиоваскуларних или других болести које могу да прикривају емболију.
Широка лепеза њеног испољавања обухвата и асимптоматске облике у којима се открива случајно, као и најтеже форме у којима је прва манифестација напрасна смрт.
У тежим случајевима, најчешћи симптоми плућне тромбоемболије су:
• недостатак ваздуха (отежано дисање, "гушење")
• бол у грудима, било да је плеурални (с појачањем при удисају) или ретростернални (иза грудне кости)
• синкопа (пролазни губитак свести)
• кашаљ (посебно ако је праћен крвавим испљувком)
Уколико уз ове симптоме има и спољних знакова дубоке венске тромбозе - оток или црвенило ногу, "запаљен" крвни суд - вероватноћа да је реч о тромбоемболији плућа расте.
Фактори који утичу на развој болести
Етиолошки, према такозваној Вирховљевој тријади, у предиспозицији за настанак тромба учествују три фактора:
• појачана коагуабилност крви
• венска стаза (успорен проток крви)
• оштећења ендотела (унутрашњег зида) вена.
Природни систем коагулације крви подразумева равнотежу коагулационих и антикоагулационих сила, као и интеракцију коагулационог и фибринолитичког деловања (природне тромболитичке активности), што све заједно, у нормалним околностима, спречава згрушавање крви, односно искрварење при мањим повредама.
Ризик за стварање тромба настаје онда кад, у том сложеном систему, дође до неравнотеже у корист веће коагуабилности, што је случај код тромбофилија (генетске болести), постојања малигних болести (где сам тумор лучи прокоагулантне материје), болести срца, али и код жена у трудноћи, при узимању оралних контрацептива, код примене хормонске супституције у менопаузи...
(Стил/ Belmedic.rs)
