HOKEJAŠ UMRO OD BOLESTI KOJA KOSI BEZ MILOSTI: Nisu pošteđeni čak ni mladi, a evo koji su glavni SIMPTOMI

Vest da je beloruski hokejaš Konstantin Kolcov iznenada preminuo u 43. godini dok je pratio svoju devojku, slavnu teniserku Arinu Sabalenku, tokom turnira u Majamiju, šokirao je javnost.

Naime, vest je zvanično potvrdio hokejaški klub Salavat Julajev, dok su se sada pojavile nezvanične informacije i o uzroku smrti poznatog beloruskog sportiste.

Prema pisanju beloruskih medija, u pitanju je tromboembolija pluća. Preciznije, jedan "krvni ugrušak" se odvojio i putovao kroz krvotok, napravivši štetu organima Koltcova i nažalost nije mu bilo spasa.

Šta je tromboembolija pluća i koju su najvažniji simptomi

Tromboembolija pluća se teško prepoznaje zbog toga što simptomi veoma variraju u zavisnosti od brojnih faktora: obima zahvaćenosti krvnih sudova (masivnosti embolije), veličine tromba, kao i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta, posebno ako on već ima neku od kardiovaskularnih ili drugih bolesti koje mogu da prikrivaju emboliju.

Široka lepeza njenog ispoljavanja obuhvata i asimptomatske oblike u kojima se otkriva slučajno, kao i najteže forme u kojima je prva manifestacija naprasna smrt.

U težim slučajevima, najčešći simptomi plućne tromboembolije su:

•          nedostatak vazduha (otežano disanje, "gušenje")

•          bol u grudima, bilo da je pleuralni (s pojačanjem pri udisaju) ili retrosternalni (iza grudne kosti)

•          sinkopa (prolazni gubitak svesti)

•          kašalj (posebno ako je praćen krvavim ispljuvkom)

Ukoliko uz ove simptome ima i spoljnih znakova duboke venske tromboze - otok ili crvenilo nogu, "zapaljen" krvni sud - verovatnoća da je reč o tromboemboliji pluća raste.

Faktori koji utiču na razvoj bolesti

Etiološki, prema takozvanoj Virhovljevoj trijadi, u predispoziciji za nastanak tromba učestvuju tri faktora:

•          pojačana koaguabilnost krvi

•          venska staza (usporen protok krvi)

•          oštećenja endotela (unutrašnjeg zida) vena.

Prirodni sistem koagulacije krvi podrazumeva ravnotežu koagulacionih i antikoagulacionih sila, kao i interakciju koagulacionog i fibrinolitičkog delovanja (prirodne trombolitičke aktivnosti), što sve zajedno, u normalnim okolnostima, sprečava zgrušavanje krvi, odnosno iskrvarenje pri manjim povredama.

Rizik za stvaranje tromba nastaje onda kad, u tom složenom sistemu, dođe do neravnoteže u korist veće koaguabilnosti, što je slučaj kod trombofilija (genetske bolesti), postojanja malignih bolesti (gde sam tumor luči prokoagulantne materije), bolesti srca, ali i kod žena u trudnoći, pri uzimanju oralnih kontraceptiva, kod primene hormonske supstitucije u menopauzi...

(Stil/ Belmedic.rs)