Срећко Лисинац: Мислим да ћемо се заједно радовати

Један од омиљених ликова у репрезентацији Србије је Срећко Лисинац који плени понашањем и игром, али његова спортска прича није максимално позната нашој спортској јавности.

Промена спорта, с фудбала на одбојку, је веома ретка, али се у случају Лисинца показала као добитна комбинација. Лисинац је за свега две године дошао до врхунског нивоа, уз огроман таленат и пожртвован рад, да би се сада котирао као један од најбољих средњих блокера на свету. Он је једини наш репрезентативац који није имао запаженију улогу у млађим категоријама.

- Дуго сам играо фудбал, тако да сам прескочио пионирску и кадетску селекцију Србије, тек сам се прикључио јуниорима и то уз доста среће јер се повредио један од момака који је требао да иде на Европско првенство. Био сам неколико дана на припремама тада, али сам био на почетку, тренирао сам свега пар месеца, па сам отпао са списка, али су ме тадашњи селектори Жарковић и Ђорђевић повели као трећег средњака. Тада сам полако почео да заборављам фудбал и да се усмеравам ка одбојци – рекао је Лисинац.

Још 2013. године сте скренули пуну пажњу на себе играма на Евроспком првенству где сте, поред бронзане медаље, понели звање најбољег блокера шампионата.

- То је моје прво велико такмичење и освојена је бронза и тада смо се ми млађи наметнули репрезентацији, а ја сам добио награду за најбољег блокера и то је употпунило осећај успеха. Имао сам срећу да радим са добрим тренерима и да брзо напредујем, али и кроз добре клубове, упијао сам што више знања, учио од старијих, пре свих Подрашчанина и Станковића у националном тиму, па сам дошао брзо на висок ниво. Ипак, велика је срећа што сам тада био део репрезентације Србије која је играла увек завршнице па сам могао да дођем до изражаја, после је дошло и Светско првенство, а надам се и наредној Олимпијади.

Кад већ помињете Светско првенство где је наша репрезентација можда и несрећно остала без медаље, колики је заправо жал за пропуштеним у Италији и Бугарској?

- Остао је велики жал јер смо сјајно одиграли прву и другу групу и све је указивало на то да ћемо се вратити кући с медаљом, али у тренуцима када смо требали да ставимо тачку, посустали смо. Било је ту и објективних околности и не желим да звучи као оправдање, али било је и напорних путовања у том периоду, захваљујући слабој организацији шампионата. После фантастичне победе над Италијом, пали смо у игри, мало је било умора, фалило је среће у мечу за треће место и изгубили смо медаљу. Није то неуспех, показали смо се добро, али награда је изостала.

Готова је Лига нација, а селекцији Србије предстоји квалификациони турнир за пласман на Олимпијске игре, као и Европско првенство. Шта очекујете од тих такмичења?

- Од првог окупљања је пред нас све стављен примарни циљ, а то је пласман на Олимпијске игре и за то се максимално спремамо, посебно што смо пропустили прошле и то у години када смо освојили Светску лигу и показали озбиљан ниво игре. Много смо жалили што смо пропустили Рио, али је то мотив више за све нас да се пласирамо у Токио и да покажемо ко смо уствари. Друго такмичење је Европско првенство, на прошлом смо били бронзани и тај турнир нам је битан јер желимо да покажемо да смо и даље у врху Европе, па и света. Лигу нација смо искористили за решавање ситних проблема које носимо још из клупских сезона, а много младих се показало у веома добром светлу и мислим да је циљ испуњен. Imm добар осећај када су у питању наредне две велике репрезентативне акције и мислим да ћемо се заједно радовати – закључио је Лисинац.

М. Ристић