Мијајловић: Кикбокс као партија шаха

најтежа и најатрактивнија. Његов тренер је Аца Марић, човек од кога много може да се научи и то не само у кик боксу. А мало је недостајало да Мијајловић не буде уврштен у нашу најбољу селекцију, за коју је дебитовао и стигао до звезда, о којима многи маштају.

- Остварио сам животни сан - почео је причу Слободан. - Уз жељу да освојим најсјајнију светску медаљу ишао сам на починак и устајао. Тренирао сам заиста паклено и то два пута дневно, спаринговао, а успут сам радио у хамбургерији. Ништа ми није било тешко и никога се у рингу нисам плашио.

Наш саговорник је у салу за тренинге ушао пре пет година, а драго му је што је и оправдао поверење селектора Небојше Милошевића.

- Желео сам само добре резултате од тренутка када сам крочио у салу за тренинге. Био сам члан јуниорске селекције Србије. Такође, првак сам државе у свим кик бокс дисциплинама и у сениорској и у јуниорској категорији. Кик бокс ме је очарао већ после моје прве борбе у рингу, а било је то 2009. године. Увек тежим ка вишем циљу  и догодине ме очекује Првенство Европе. Ја и на том такмичењу желим злато - нагласио је Мијајловић.

Међутим, тиме се неће Слободан задовољити. Барем је тако обећао.

- Идем даље и знам да је титулу лакше освојити него одбранити. У полуфиналу светске смотре савладао сам Руса Иљу Усачова, који је најбољи и на планети и у Европи и тада сам себи рекао да ме ништа и нико не може да спречи да остварим сан. Наравно, радићу и профи мечеве...Само да знате не бих овај успех остварио да нисам уз себе имао тренера Ацу Марића, али и подршку породице и пријатеља, мада моја мајка не гледа моје борбе, а тата и брат су редовно поред ринга.

За њега је кик бокс чаролија, која га у борби испуњава и у борби ужива.

- Падају ударци, али морам да будем интелигентнији од својих ривала и на тај начин их савладам. Та борба за мене је као партија шаха. Сада ћу много више тренирати, јер добићу стипендију и имати више времена. Верујте, биће још много успеха - обећао је Мијајловић.

М. Павловић