Mijajlović: Kikboks kao partija šaha

najteža i najatraktivnija. Njegov trener je Aca Marić, čovek od koga mnogo može da se nauči i to ne samo u kik boksu. A malo je nedostajalo da Mijajlović ne bude uvršten u našu najbolju selekciju, za koju je debitovao i stigao do zvezda, o kojima mnogi maštaju.

- Ostvario sam životni san - počeo je priču Slobodan. - Uz želju da osvojim najsjajniju svetsku medalju išao sam na počinak i ustajao. Trenirao sam zaista pakleno i to dva puta dnevno, sparingovao, a usput sam radio u hamburgeriji. Ništa mi nije bilo teško i nikoga se u ringu nisam plašio.

Naš sagovornik je u salu za treninge ušao pre pet godina, a drago mu je što je i opravdao poverenje selektora Nebojše Miloševića.

- Želeo sam samo dobre rezultate od trenutka kada sam kročio u salu za treninge. Bio sam član juniorske selekcije Srbije. Takođe, prvak sam države u svim kik boks disciplinama i u seniorskoj i u juniorskoj kategoriji. Kik boks me je očarao već posle moje prve borbe u ringu, a bilo je to 2009. godine. Uvek težim ka višem cilju  i dogodine me očekuje Prvenstvo Evrope. Ja i na tom takmičenju želim zlato - naglasio je Mijajlović.

Međutim, time se neće Slobodan zadovoljiti. Barem je tako obećao.

- Idem dalje i znam da je titulu lakše osvojiti nego odbraniti. U polufinalu svetske smotre savladao sam Rusa Ilju Usačova, koji je najbolji i na planeti i u Evropi i tada sam sebi rekao da me ništa i niko ne može da spreči da ostvarim san. Naravno, radiću i profi mečeve...Samo da znate ne bih ovaj uspeh ostvario da nisam uz sebe imao trenera Acu Marića, ali i podršku porodice i prijatelja, mada moja majka ne gleda moje borbe, a tata i brat su redovno pored ringa.

Za njega je kik boks čarolija, koja ga u borbi ispunjava i u borbi uživa.

- Padaju udarci, ali moram da budem inteligentniji od svojih rivala i na taj način ih savladam. Ta borba za mene je kao partija šaha. Sada ću mnogo više trenirati, jer dobiću stipendiju i imati više vremena. Verujte, biće još mnogo uspeha - obećao je Mijajlović.

M. Pavlović