Марина Стојић, ново појачање ЖКК Војводина

За њу је тренер српског прволигаша Александар Јовановић навео да поседује „раскошан таленат“ и да очекује да то и покаже у изазовима који су пред новосадским клубом од јесени. Новом плејмејкеру црвено-белих таква квалификација на представља притисак, већ у томе види додатни подстрек да се још више посвети припремама за предстојећу сезону.

– Такве речи могу само да ме мотивишу, с обзиром на то од кога долазе. То значи да тренер верује у мене и моје квалитете, да постоји нешто што је видео у мени и да зна на који начин то може да пробуди. Тренер Александар тачно зна на чему треба да радим као играчица да бих сазрела и била још боља. У разговору са њим схватила сам да ће ми дати одређену врсту слободе, као и да ће ми показати како да подигнем квалитет игре – навела је Стојићева.

Припреме са Србијом ветар у леђа

Нова кошаркашица Војводине Марина Стојић не пропушта окупљања репрезентације Србије већ трећу годину заредом. Стојићева, која је била и део млађих селекција наше земље, објаснила је колико јој време проведено са најбољим српским играчицама значи за наредни период.

- Припреме увек додатно мотивишу. Када одем тамо, имам осећај да напредујем из минута у минут на тренингу, јер се ради на конкретним стварима, које ће нам бити потребне у игри. Када прођем припреме, осећам се јаче и психички, имам више самопоуздања. За десет дана напредујем као негде за годину дана. Оно што ми је најупечатљивије тамо је тимски дух, пожртвованост на тренингу, где свака девојка даје максимум – рекла је нова кошаркашица Војводине.

Један од разлога што се Марина одлучила за Војводину јесте и долазак Тине Селаковић, са којом је прошле сезоне бранила боје Вршца.

– Пре Вршца, играле смо и у Радивоју Кораћу три године, а заједно смо и у репрезентацији. Тина је у Вршцу била једна од најбитнијих играчица и мени јако блиска. То што је она овде много ми значи, поготово што је јако добро познајем. Доста смо компатибилне и на терену и ван њега.

У минулој сезони Марина је просечно бележила 15.6 поена, уз 5.6 скокова и 4.8 асистенција, што је за скоро 10 поена више у односу на сезону пре тога, када је носила дрес Партизана.

Војводина прво са Лавовима у ВАБА

У првом колу регионалне ВАБА лиге која почиње 12. октобра, кошаркашице Војводине дочекаће Лавове. Новосађанке и екипа из Брчког налазе се у Б групи такмичења, заједно са Цељем, Никшићем и Орловима. Након завршетка групне фазе формира се Суперлига у коју уз пренос међусобних резултата улазе по четири клуба из сваке групе. Четири најбоље пласирана клуба Суперлиге играће на Фајнал-фору.

– Доста сам напредовала. Тренер Кањевац ми је дао ту врсту слободе, где сам поред организације игре, имала прилику да се покажем и на позицији „два“. Одатле сам могла много више да нападам и акције су се више сводиле на моје завршнице. У Партизану је било доста напорно, а тај проценат је можда опао јер смо играли две лиге. Имали смо кратку клупу, па је дошло до умора, где је од полусезоне кренуло мало низбрдо што се тиче статистичких података.  У Партизану су нам се променила два тренера, са којима смо радили на скроз другачији начин. У Вршцу је ту ипак био тренер Кањевац, који је један од највећих на нашим просторима и дао нам је слободу да поред акција разигравамо и користимо машту на терену, што су били примарни задаци. Можда је то био кључ у већем броју поена.

Иако је иза ње веома успешна сезона на индивидуалном плану, 22-годишња кошаркашица истиче да су јој у игри битнији неки други сегменти.

– Добро ћу се уклопити, јер се систем Војводине своди на тимску игру, што је мени пре свега било јако важно. Prеthodnih сезона то је било нешто што их је красило. Имали су мањак среће у завршницама, али тај начин тимске игре се мени доста свидео и то је нешто што ме је привукло. Више сам тимски играч него неко ко обраћа пажњу на индивидуални учинак. Прошла сезона ми је помогла да се више ослободим и стекнем веће самопоуздање, што се одразило и позивом за сениорску репрезентацију. Оно што ипак мора да се побољша је рад на шуту, да више верујем у њега. Наравно, одбрана је такође нешто на чему константно мора да се ради.

На причу о индивидуалним циљевима, Марина се опет вратила на колективни успех.

– План јесте да напредујем, али оно што је мене привукло јесте тимски циљ, јер сам желела да будем део екипе која је међу прве три у Србији, која игра Јадранску лигу и пре свега добро тренира. У Војводини се показало да свака нова играчица која је дошла, да јој је то била одскочна даска, да је отишла негде у иностранство или да је добила бољу понуду, тако да тимском игром и пласманом долази и до индивидуалног напретка – поручила је Марина Стојић.

Вук-Милош Петровић