У ФК Војводина обележена 40-годишњица од освајања Средњоевропског купа

У конкуренцији Славије из Прага (некадашња Чехословачка), Фиорентине (Италија) и Вашаша (Мађарска), Новосађани су стигли до првог места после такмичења по двокружном бод-систему и заслужили победнички пехар. Кључни сусрет одиграли су тада црвено-бели у Прагу и ремизирали са Славијом (0:0), што им је било довољно да прославе леп успех. Он је, треба рећи и то, био још важнији због чињенице да је управо та генерација новосадске екипе 1975. године била вицешампион Југославије, иако је, по мишљењу већег дела ондашње фудбалске јавности, играла најлпеши фудбал у земљи и по свему заслуживала да освоји титулу. До ње је, ипак, стигао сплитски Хајдук, а Воша је морала да се помири с чињеницом да јој је припало друго место.

У Фудбалском центру “Вујадин Бошков” на свечани начин обележен је јубилеј од освајања СЕ купа, уз присуство играча, Петра Палковљевића, председника клуба из тог времена, али и пријатеља, фудбалера који су у различитим периодима носили дрес Војводине, поштовалаца и представника медија.

Освајачи СЕ купа 1977. године

Дрес Војводине у походу на освјајање СЕ купа у лето 1977. године, носили су следећи фудбалери: Ратко Свилар, Миладин Пураћ, Ђорђе Вујков, Васа Рутоњски, Петар Никезић, Славко Личинар, Шандор Мокуш, Мартин Новоселац, Владимир Трифуновић, Жељко Јурчић, Рајко Алексић, Ласло Леринц, Слободан Павковић, Јосиф Илић, Мирослав Вукашиновић, Слободан Вучековић, Небојша Вучковић, Драган Тодоровић, Драган Бошњак, Милорад Косановић, Миле Драгојевић, Душан Стакић, Зоран Мишић, Душан Ненадић, Ивица Радослављевић, Лука Титов, Бранислав Аникић и Зоран Вјештица. Тренер је био Бранко Станковић, а његов помоћник Ивица Брзић.

„Ово је један од оних дана који су изузетно важни за наш клуб“, рекао је Душан Мијић, актуелни први човек Новосађана. “Изузетно ми је задовољство и част да поздравим ове велике људе и фудбалере, изразим им своје дивљење и пожелим им пуно здравља и среће у будућем животу. Захвалан сам им на свему оном што су подарили ФК Војводина.” 

Најважнији гости скупа били су некадашњи фудбалери, који су својим играма допринели да победнички пехар СЕ купа заврши у Новом Саду. Присутни су били: Ђорђе Вујков, Слободан Вучековић, Бранислав Новаковић, Славко Личинар, Жељко Јурчић, Миладин Пураћ, Ласло Леринц и Васа Рутоњски.

„Фудбалски клуб Војводина је, у своје 103 године постојања, освојио две титуле првака некадашње СФР Југославије, а потом је постао и победник Купа Србије. Уз та три велика домета, ондашњи првотимци нашег клуба су, пре равно четири деценије, били најбољи и у Средњоевропском купу и то су успеси који су златним словима уписани у анале“, рекао је, подсећајући на значај јубилеја, Душан Влаовић, члан Скупштине ФК Војводина.

“Зато ми причињава изузетну част и задовољство да их поздравим међу нама. Пре 40 година у Прагу, одиграли су значајну утакмицу, у којој нам је био потребан барем нерешен резултат како би освојили победнички пехар. После велике битке на сваком делу терена, крајњи исход био је 0:0 и трофеј је стигао у Нови Сад. Овај тим Војводине имао је у својим редовима шест репрезентативаца и то је податак који није забележен ни у једној генерацији ни пре, али ни после ове о којој данас говоримо.”

Влаовић је потом подсетио на имена свих играча који су учествовали у остварењу сјајног домета, а у име некадашњих првотимаца Војводине, скупу се обратио ондашњи репрезентативац Југославије и бек тог тима Ђорђе Вујков.

„Не могу да поверујем да је пролетело већ пуних 40 година од те утакмице у Прагу и дана када смо у Нови Сад донели победнички пехар СЕ купа“, истакао је Вујков, човек који је одиграо баш све утакмице у серији која је prеthodila сјајном успеху.

“Истина је да 1975. године нисмо имали среће да освојимо титулу шампиона Југославије, па се наша екипа мало осула, али је онда уследио овај резултат. У одлучујућој утакмици, сећам се захтева тренера Станковића, играли смо на резултат, без неке посебне лепоте и - стигли до циља. Морам да нагласим да ми је жао што неки од играча из те екипе нису више међу нама, а ми, остали, и даље се дружимо четвртком на нашем стадиону и присећамо се неких лепих, прошлих времена.”

А. Предојевић

Фото: Р. Хаџић

Слободан Вучековић: Дивно је сећање

Голегетер Војводине у том периоду био је Слободан Буфи Вучековић. На нашу молбу да евоцира успомену на победу у СЕ купу, он је рекао:

„Тог лета дошло је до промене тренера и Тодора Веселиновића на клупи је наследио Бранко Станковић. Преломна је, по мени, била утакмица с Фиорентином на нашем терену, када смо славили са 4:2. Сећам се да сам тада моћним Италијанима, са све легендарним Антоњонијем у саставу, у првом полувремену дао три гола и да смо повели са глатких 3:0. Неколицина нас је потом отишла у војску, али смо знали да можемо да стигнемо до трофеја и то се показало као тачно. Дивно је сећање на то време и поносан сам што сам био члан те екипе, али је истовремено сјајно и то што је клуб препознао значај резултата који смо остварили. И, да додам, играли смо у то време најбољи фудбал у земљи и на неки начин били претеча данашњим великим тимовима, гајећи пресинг на половини противника и одузимајући му лопту већ у тој фази.”

Петар Палковљевић: Држала нас љубав према клубу

Легендарни председник ФК Војводина Петар Палковљевић (89), био је на челу црвено-белих и када је освојен СЕ куп. И поред поодмаклих година, Палковљевић се присетио:

„Те, дакле 1977. године, постао сам и члан Комитета СЕ купа и био на тој функцији у наредних 13 сезона, с тим да смо се сваке године мењали на месту председника. У Војводини сам, на месту првог човека, провео два мандата и било је велико задовољство радити и водити овај клуб. Љубав је била под бројем један, а све остало, па и новац, били су у другом плану. То нас је држало и помогло нам да стигнемо до победничког пехара. Тог лета је, на место Тозе Веселиновића, за тренера стигао Стане, који је убрзо и отишао из клуба. Али, успео је да освоји трофеј у СЕ купу, а када је одлазио, учинио је то са сузама у очима. Да, било је то једно заиста лепо време...”

Васа Рутоњски: Сатисфакција за титулу

У одбрани Војводине у то време важну улогу имао је Васа Рутоњски. Био је препознатљив као бескомпромисни борац, који није штедео ни себе, ни ривала, како би његов тим остварио циљ.

„Сећам се да сам, пошто у тиму није било Ратка Свилара, у дуелима с Фиорентином био капитен екипе“, казао је Рутоњски. “Стигли смо до трофеја, али нисам играо у одлучујућем сусрету у Прагу. Приликом гостовања у Шведској, у оквиру Рапан купа, зарадио сам поломљену јагодичну кост и због тога сам отишао на одлсужење војног рока. Наравно, био сам уз своје саиграче свим срцем, а тријумф у СЕ купу био нам је донекле сатисфакција за неосвајање шампионске титуле у Југославији, у prеthodnoj сезони.”

Славко Личинар: Лепа времена

Славко Личинар био је један од важнијих играча у нападу Новосађана. И данас, када се поведе реч о давно прошлом времену, он не крије жал што Војводина, уз СЕ куп, није успела да постане и првак некадашње државе.

„Лепа су то била времена“, уз дозу сете, рекао је Личинар.

“Те 1975. године, титула првака нам је побегла на сумњив начин, јер је Хајдук, након што је Звезда на полувремену водила са 1:0, успео у наставку београдске утакмице да постигне два гола и стигне до трона. По свему што смо те сезоне приказивали на терену, ми смо заслужили титулу, али нам се није дало и виша сила је одлучила. После свега, дошао је СЕ куп и наш тријујмф у њему, али, најискреније, остао је жал што нисмо били прваци земље.”