U FK Vojvodina obeležena 40-godišnjica od osvajanja Srednjoevropskog kupa

U konkurenciji Slavije iz Praga (nekadašnja Čehoslovačka), Fiorentine (Italija) i Vašaša (Mađarska), Novosađani su stigli do prvog mesta posle takmičenja po dvokružnom bod-sistemu i zaslužili pobednički pehar. Ključni susret odigrali su tada crveno-beli u Pragu i remizirali sa Slavijom (0:0), što im je bilo dovoljno da proslave lep uspeh. On je, treba reći i to, bio još važniji zbog činjenice da je upravo ta generacija novosadske ekipe 1975. godine bila vicešampion Jugoslavije, iako je, po mišljenju većeg dela ondašnje fudbalske javnosti, igrala najlpeši fudbal u zemlji i po svemu zasluživala da osvoji titulu. Do nje je, ipak, stigao splitski Hajduk, a Voša je morala da se pomiri s činjenicom da joj je pripalo drugo mesto.

U Fudbalskom centru “Vujadin Boškov” na svečani način obeležen je jubilej od osvajanja SE kupa, uz prisustvo igrača, Petra Palkovljevića, predsednika kluba iz tog vremena, ali i prijatelja, fudbalera koji su u različitim periodima nosili dres Vojvodine, poštovalaca i predstavnika medija.

Osvajači SE kupa 1977. godine

Dres Vojvodine u pohodu na osvjajanje SE kupa u leto 1977. godine, nosili su sledeći fudbaleri: Ratko Svilar, Miladin Purać, Đorđe Vujkov, Vasa Rutonjski, Petar Nikezić, Slavko Ličinar, Šandor Mokuš, Martin Novoselac, Vladimir Trifunović, Željko Jurčić, Rajko Aleksić, Laslo Lerinc, Slobodan Pavković, Josif Ilić, Miroslav Vukašinović, Slobodan Vučeković, Nebojša Vučković, Dragan Todorović, Dragan Bošnjak, Milorad Kosanović, Mile Dragojević, Dušan Stakić, Zoran Mišić, Dušan Nenadić, Ivica Radoslavljević, Luka Titov, Branislav Anikić i Zoran Vještica. Trener je bio Branko Stanković, a njegov pomoćnik Ivica Brzić.

„Ovo je jedan od onih dana koji su izuzetno važni za naš klub“, rekao je Dušan Mijić, aktuelni prvi čovek Novosađana. “Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast da pozdravim ove velike ljude i fudbalere, izrazim im svoje divljenje i poželim im puno zdravlja i sreće u budućem životu. Zahvalan sam im na svemu onom što su podarili FK Vojvodina.” 

Najvažniji gosti skupa bili su nekadašnji fudbaleri, koji su svojim igrama doprineli da pobednički pehar SE kupa završi u Novom Sadu. Prisutni su bili: Đorđe Vujkov, Slobodan Vučeković, Branislav Novaković, Slavko Ličinar, Željko Jurčić, Miladin Purać, Laslo Lerinc i Vasa Rutonjski.

„Fudbalski klub Vojvodina je, u svoje 103 godine postojanja, osvojio dve titule prvaka nekadašnje SFR Jugoslavije, a potom je postao i pobednik Kupa Srbije. Uz ta tri velika dometa, ondašnji prvotimci našeg kluba su, pre ravno četiri decenije, bili najbolji i u Srednjoevropskom kupu i to su uspesi koji su zlatnim slovima upisani u anale“, rekao je, podsećajući na značaj jubileja, Dušan Vlaović, član Skupštine FK Vojvodina.

“Zato mi pričinjava izuzetnu čast i zadovoljstvo da ih pozdravim među nama. Pre 40 godina u Pragu, odigrali su značajnu utakmicu, u kojoj nam je bio potreban barem nerešen rezultat kako bi osvojili pobednički pehar. Posle velike bitke na svakom delu terena, krajnji ishod bio je 0:0 i trofej je stigao u Novi Sad. Ovaj tim Vojvodine imao je u svojim redovima šest reprezentativaca i to je podatak koji nije zabeležen ni u jednoj generaciji ni pre, ali ni posle ove o kojoj danas govorimo.”

Vlaović je potom podsetio na imena svih igrača koji su učestvovali u ostvarenju sjajnog dometa, a u ime nekadašnjih prvotimaca Vojvodine, skupu se obratio ondašnji reprezentativac Jugoslavije i bek tog tima Đorđe Vujkov.

„Ne mogu da poverujem da je proletelo već punih 40 godina od te utakmice u Pragu i dana kada smo u Novi Sad doneli pobednički pehar SE kupa“, istakao je Vujkov, čovek koji je odigrao baš sve utakmice u seriji koja je prethodila sjajnom uspehu.

“Istina je da 1975. godine nismo imali sreće da osvojimo titulu šampiona Jugoslavije, pa se naša ekipa malo osula, ali je onda usledio ovaj rezultat. U odlučujućoj utakmici, sećam se zahteva trenera Stankovića, igrali smo na rezultat, bez neke posebne lepote i - stigli do cilja. Moram da naglasim da mi je žao što neki od igrača iz te ekipe nisu više među nama, a mi, ostali, i dalje se družimo četvrtkom na našem stadionu i prisećamo se nekih lepih, prošlih vremena.”

A. Predojević

Foto: R. Hadžić

Slobodan Vučeković: Divno je sećanje

Golegeter Vojvodine u tom periodu bio je Slobodan Bufi Vučeković. Na našu molbu da evocira uspomenu na pobedu u SE kupu, on je rekao:

„Tog leta došlo je do promene trenera i Todora Veselinovića na klupi je nasledio Branko Stanković. Prelomna je, po meni, bila utakmica s Fiorentinom na našem terenu, kada smo slavili sa 4:2. Sećam se da sam tada moćnim Italijanima, sa sve legendarnim Antonjonijem u sastavu, u prvom poluvremenu dao tri gola i da smo poveli sa glatkih 3:0. Nekolicina nas je potom otišla u vojsku, ali smo znali da možemo da stignemo do trofeja i to se pokazalo kao tačno. Divno je sećanje na to vreme i ponosan sam što sam bio član te ekipe, ali je istovremeno sjajno i to što je klub prepoznao značaj rezultata koji smo ostvarili. I, da dodam, igrali smo u to vreme najbolji fudbal u zemlji i na neki način bili preteča današnjim velikim timovima, gajeći presing na polovini protivnika i oduzimajući mu loptu već u toj fazi.”

Petar Palkovljević: Držala nas ljubav prema klubu

Legendarni predsednik FK Vojvodina Petar Palkovljević (89), bio je na čelu crveno-belih i kada je osvojen SE kup. I pored poodmaklih godina, Palkovljević se prisetio:

„Te, dakle 1977. godine, postao sam i član Komiteta SE kupa i bio na toj funkciji u narednih 13 sezona, s tim da smo se svake godine menjali na mestu predsednika. U Vojvodini sam, na mestu prvog čoveka, proveo dva mandata i bilo je veliko zadovoljstvo raditi i voditi ovaj klub. Ljubav je bila pod brojem jedan, a sve ostalo, pa i novac, bili su u drugom planu. To nas je držalo i pomoglo nam da stignemo do pobedničkog pehara. Tog leta je, na mesto Toze Veselinovića, za trenera stigao Stane, koji je ubrzo i otišao iz kluba. Ali, uspeo je da osvoji trofej u SE kupu, a kada je odlazio, učinio je to sa suzama u očima. Da, bilo je to jedno zaista lepo vreme...”

Vasa Rutonjski: Satisfakcija za titulu

U odbrani Vojvodine u to vreme važnu ulogu imao je Vasa Rutonjski. Bio je prepoznatljiv kao beskompromisni borac, koji nije štedeo ni sebe, ni rivala, kako bi njegov tim ostvario cilj.

„Sećam se da sam, pošto u timu nije bilo Ratka Svilara, u duelima s Fiorentinom bio kapiten ekipe“, kazao je Rutonjski. “Stigli smo do trofeja, ali nisam igrao u odlučujućem susretu u Pragu. Prilikom gostovanja u Švedskoj, u okviru Rapan kupa, zaradio sam polomljenu jagodičnu kost i zbog toga sam otišao na odlsuženje vojnog roka. Naravno, bio sam uz svoje saigrače svim srcem, a trijumf u SE kupu bio nam je donekle satisfakcija za neosvajanje šampionske titule u Jugoslaviji, u prethodnoj sezoni.”

Slavko Ličinar: Lepa vremena

Slavko Ličinar bio je jedan od važnijih igrača u napadu Novosađana. I danas, kada se povede reč o davno prošlom vremenu, on ne krije žal što Vojvodina, uz SE kup, nije uspela da postane i prvak nekadašnje države.

„Lepa su to bila vremena“, uz dozu sete, rekao je Ličinar.

“Te 1975. godine, titula prvaka nam je pobegla na sumnjiv način, jer je Hajduk, nakon što je Zvezda na poluvremenu vodila sa 1:0, uspeo u nastavku beogradske utakmice da postigne dva gola i stigne do trona. Po svemu što smo te sezone prikazivali na terenu, mi smo zaslužili titulu, ali nam se nije dalo i viša sila je odlučila. Posle svega, došao je SE kup i naš trijujmf u njemu, ali, najiskrenije, ostao je žal što nismo bili prvaci zemlje.”