Смењен тренер Милан Раставац, замењује га Батак

С друге стране, уколико ће колектив са прокламованим циљем на европском путу да призива срећу у сусрету са последњепласираном екипом на табели, тада клупске декларације губе смисао, јер Војводина је, за сада, једини клуб у елитном српском такмичењу, који није успео да победи Радник у две такмичарске утакмице у сезони. Цех је, на крају, сменом са чела стручног штаба платио тренер Милан Раставац. Управни одбор није имао дилему. У ситуацији да нешто мора да промени, играче или тренера, управа је одабрала једноставније решење.

Што се за колектив судбоносне утакмице тиче, уочљиво је да играчи Војводине нису били довољно концентрисани у фази када је требало да заврше акције, којих је било у континуитету све време сусрета. Одсуство среће или недорађени елементи игре, дилема је једино за неупућене у фудбалска збивања.

Уздање у спортску срећу је исто што и јурити ветар, говорио је својевремено легендарни репрезентативац Вележа Душан Бајевић. Срећа јесте „издала“ Новосађане, заправо подсетила их је на моменте у којима је била на њиховој страни јесенас. Добијеш на мосту, изгубиш на ћуприји, рекао би народ. Извештачи су сагласни са Раставцем да Војводина јесте деловала организованије и за утисак са трибина знатно квалитетније у свим сегментима игре. Завршница напада је изостала, што је резултирало исходом који је дефинитивно удаљио Војводину од позиција на табели које отварају врата европских квалификација. Како ствари стоје, ни пето место више није сигурно у суперлигашком расплету. У таквим ситуацијама шок терапије су једини начин за лечење меланхоличног приступа у моментима када недостаје једино завршни ударац за комплетан утисак и, што је најважније, за позитиван резултат колектива. Раставац је рокадама у саставу покушавао да произведе искру која би запалила пламен у противничком шеснаестерцу. Уместо промена у саставу, после Радника дошло је до промене на кормилу Војводине, упркос чврстом опредељењу да је клуб раскинуо са традицијом промене тренера у току такмичарске сезоне. Раставац је био 41. тренер Војводине у 21. веку. Три дана су недостајала за деветомесечни стаж у тој улози. Доста је и трајао, када је о тренерима Војводине реч, Једино су Зоран Милинковић и Ненад Лалатовић саставили годину дана.  

Поштоваоци фудбалских вредности у Новом Саду одавно су слабијим одзивом на клупске апеле дали свој суд о тренутној вредности генерације и могућностима Војводине у домаћим такмичењу на два фронта. Од почетних три-четири хиљаде гледалаца по утакмици у просеку на почетку првенства, за сусрет са Радником продато је тек неколико стотина улазница. Ни бесплатан улаз на источну трибину није могао да поправи утисак и разбије мук, настао као израз немоћи у сусретима са екипама којима је предодређена борба за опстанак у Суперлиги. Било среће, не било је, изостанак одговарајућих појачања у зимском прелазном року, упркос недвосмисленом закључку јесенас да су освежења потребна, узима резултатски данак, бришући европске знакове поред Војводининог такмичарског пута. А што се смене тренера тиче, то у Војводини и не представља вест. L.Bakmaz

На челу стручног штаба Војводине Милана Раставца наследиће Радослав Батак, који је већ био тренер Новосађана два месеца и недељу дана, од 23.априла до 29. јуна 2017. године. Предводио је екипу на осам утакмица и забележио четири победе, два нерешена резултата и два пораза, од Партизана у полуфиналу Купа Србије (0:1) и од Црвене звезде у првенству 0:2.

У међувремену, Батак је тренирао тајландске клубове Краби и Бурирам јунајтед, а осим у Војводини, у Србији је радио у Новом Пазару и у два мандата у нишком Радничком.

Играчку каријеру је из Војводине наставио у московском Динаму, даље у турском Анкараспору и црногорском Могрену, да би каријеру завршио у казахтанском Тоболу 2013. године.

Л. Бакмаз