Smenjen trener Milan Rastavac, zamenjuje ga Batak

S druge strane, ukoliko će kolektiv sa proklamovanim ciljem na evropskom putu da priziva sreću u susretu sa poslednjeplasiranom ekipom na tabeli, tada klupske deklaracije gube smisao, jer Vojvodina je, za sada, jedini klub u elitnom srpskom takmičenju, koji nije uspeo da pobedi Radnik u dve takmičarske utakmice u sezoni. Ceh je, na kraju, smenom sa čela stručnog štaba platio trener Milan Rastavac. Upravni odbor nije imao dilemu. U situaciji da nešto mora da promeni, igrače ili trenera, uprava je odabrala jednostavnije rešenje.

Što se za kolektiv sudbonosne utakmice tiče, uočljivo je da igrači Vojvodine nisu bili dovoljno koncentrisani u fazi kada je trebalo da završe akcije, kojih je bilo u kontinuitetu sve vreme susreta. Odsustvo sreće ili nedorađeni elementi igre, dilema je jedino za neupućene u fudbalska zbivanja.

Uzdanje u sportsku sreću je isto što i juriti vetar, govorio je svojevremeno legendarni reprezentativac Veleža Dušan Bajević. Sreća jeste „izdala“ Novosađane, zapravo podsetila ih je na momente u kojima je bila na njihovoj strani jesenas. Dobiješ na mostu, izgubiš na ćupriji, rekao bi narod. Izveštači su saglasni sa Rastavcem da Vojvodina jeste delovala organizovanije i za utisak sa tribina znatno kvalitetnije u svim segmentima igre. Završnica napada je izostala, što je rezultiralo ishodom koji je definitivno udaljio Vojvodinu od pozicija na tabeli koje otvaraju vrata evropskih kvalifikacija. Kako stvari stoje, ni peto mesto više nije sigurno u superligaškom raspletu. U takvim situacijama šok terapije su jedini način za lečenje melanholičnog pristupa u momentima kada nedostaje jedino završni udarac za kompletan utisak i, što je najvažnije, za pozitivan rezultat kolektiva. Rastavac je rokadama u sastavu pokušavao da proizvede iskru koja bi zapalila plamen u protivničkom šesnaestercu. Umesto promena u sastavu, posle Radnika došlo je do promene na kormilu Vojvodine, uprkos čvrstom opredeljenju da je klub raskinuo sa tradicijom promene trenera u toku takmičarske sezone. Rastavac je bio 41. trener Vojvodine u 21. veku. Tri dana su nedostajala za devetomesečni staž u toj ulozi. Dosta je i trajao, kada je o trenerima Vojvodine reč, Jedino su Zoran Milinković i Nenad Lalatović sastavili godinu dana.  

Poštovaoci fudbalskih vrednosti u Novom Sadu odavno su slabijim odzivom na klupske apele dali svoj sud o trenutnoj vrednosti generacije i mogućnostima Vojvodine u domaćim takmičenju na dva fronta. Od početnih tri-četiri hiljade gledalaca po utakmici u proseku na početku prvenstva, za susret sa Radnikom prodato je tek nekoliko stotina ulaznica. Ni besplatan ulaz na istočnu tribinu nije mogao da popravi utisak i razbije muk, nastao kao izraz nemoći u susretima sa ekipama kojima je predodređena borba za opstanak u Superligi. Bilo sreće, ne bilo je, izostanak odgovarajućih pojačanja u zimskom prelaznom roku, uprkos nedvosmislenom zaključku jesenas da su osveženja potrebna, uzima rezultatski danak, brišući evropske znakove pored Vojvodininog takmičarskog puta. A što se smene trenera tiče, to u Vojvodini i ne predstavlja vest. L.Bakmaz

Na čelu stručnog štaba Vojvodine Milana Rastavca naslediće Radoslav Batak, koji je već bio trener Novosađana dva meseca i nedelju dana, od 23.aprila do 29. juna 2017. godine. Predvodio je ekipu na osam utakmica i zabeležio četiri pobede, dva nerešena rezultata i dva poraza, od Partizana u polufinalu Kupa Srbije (0:1) i od Crvene zvezde u prvenstvu 0:2.

U međuvremenu, Batak je trenirao tajlandske klubove Krabi i Buriram junajted, a osim u Vojvodini, u Srbiji je radio u Novom Pazaru i u dva mandata u niškom Radničkom.

Igračku karijeru je iz Vojvodine nastavio u moskovskom Dinamu, dalje u turskom Ankarasporu i crnogorskom Mogrenu, da bi karijeru završio u kazahtanskom Tobolu 2013. godine.

L. Bakmaz