МЛАДИ СРПСКИ ФУДБАЛЕР ЈАН КАРЛО СИМИЋ дебитовао голом за екипу Милана
Фудбалери Милана победили су екипу Монце резултатом 3:0 у мечу 16. кола италијанске Серије А. Голове за Милан постигли су Тијани Рајндерс у трећем, млади српски фудбалер Јан Карло Симић у 41. и Ноа Окафор у 76. минуту.
Јан Карло Симић је дебитовао за први тим Милана, пошто је ушао у игру у 24. минуту, а 17 минута касније постигао је гол за "росонере". Он је члан Милана од августа прошле године, а пре тога је играо за Штутгарт. Симић (18) је члан омладинске селекције Србије. Његов сународник Лука Јовић је био на клупи за резерве у екипи Милана.
Фудбалери Милана су тренутно на трећи на табели са 32 бода, док ће у наредном колу гостовати Салернитани. Монца је 11. на табели Серије А са 21 бодом, а у наредном колу дочекаће Фиорентину.
Момак рођен пре 18 година и 299 дана у Штутгарту испунио је дечачке снове.
- Ово је као сан и срећан сам због тога што сам помогао екипи - били су први утисци Симић након меча.
- Лепо заиста, ово је сан сваког дечака, али сам и срећан због екипе. Желели смо да победимо а још је бољи осећај јер сам био стрелац.
Симић је био планиран да почне меч prеthodnog кола са Фросинонеом услед повреда ударних дефанзиваца, но није, ипак дебитовао тада али му је речено да је само питање времена када ће заиграти.
- Саиграчи су ми много помогли, као и тренер, чланови стручног штаба. Рекли су ми још прошле недеље да будем спреман јер би могао да заиграм сваког часа. Тренирао сам јако и сада сам срећан због дебија. То што сам дао гол ме додатно чини срећним, наставићу да радим као и до сада. Тренер ми је рекао да будем спреман, да ћу заиграти, тако да сам био спреман. Када ми је рекао да улазим, био сам спреман, имао сам прави приступ. После гола, нисам осетио ништа, нисам чак ни чуо навијаче који су клицали моје име. После гола, био сам фокусиран једино на утакмицу и на то да Монца не постигне гол - описује Симић еуфирују због његовог гола која је њега, очигледно, најмање понела.
Највећи тренутак досадашне каријере, на његову велику радост, остварио му се пред очима родитеља - италијански медији пишу да му је отац заплакао док је славио гол јуниора.
- Они су ми увек помагали да имам прави менталитет. Породица је најважније ствар за играча. Они ти кажу све у лице. Срећан сам, и они су такође, и захвалан сам им на свему. Било је и тешких тренутака али су они увек били уз мене, били ми подршка, мотивисали ме и терали да радим још јаче.
