"Побегнем у шуму да пржим рибу и гледам патке..." МИЛОШ КЕРКЕЗ ИЗАБРАО МАЂАРСКУ УМЕСТО СРБИЈЕ, а ево шта планира да направи у РОДНОМ ВРБАСУ

Прва је прошла у прилагођавању, а у другој је експлодирао толико да је недавно развалио Манчестер сити са две асистенције. Одмах су се јавили Ливерпул и Манчестер сити и широј британској јавности постао интересантнији. Зато се момак рођен у Врбасу, а изабрао наступа за Мађарску, представио као атпични фудбалер.

Керкез је интервју за Гардијан почео од улоге рођене браће Радета и Марка, који је недавно подигао прашину у Партизану јер је био предмет оставке тренера Сава Милошевића и чланова Привремене управе.

Испричао је да га браћа нису штедела у детињству у српском граду.

Моја браћа су била груба према мени. Знали су да ми уклизају тако да паднем и исцепам кожу и крварим. Тада сам схватио "Волим да се бавим овим". Аутомобили нису могли да пролазе путем где смо играли јер би их погодила лопта, морали су да иду другим. Ми смо били препрека, то била лепа времена, почео је Керкез.

Како каже, лети зна да дође у Врбас и буде изолован од свакодневнице, бавећи се стварима који су данас реткост.

Будем у кући са можда једним пријатељом, идемо у шуму, цепамо дрва, ложимо ватру, кампујемо, пецамо... Све без телефона. Људи хоће да се фокусирају на фудбал, али потребно је нешто друго. Тада се вратите мотивисанији и са више енергије на терен.

Није хтео да открије где пеца, али је упоредио с оним што ради као звезда Манчестер ситија Ерлинг Халанд.

И ја волим да будем у дивљини. Да будем напољу, останем у шуми седам дана. Понекад сам стављао рибу на ватру, чистио их и пржио, па их поједем исте ноћи. То је оно што волим да радим.

Жеља му је да се "одужи" оцу Себастијану и мајци Тијани што су успели да преко тешких послова одгаје њега и браћу. Себастијан је радио у хемијској фабрици, исто као и брат Раде, а Тијана чак три посла. Било је тешко одрастање, кратко је признао Керкез без удубљивања у ту тему.

Ипак, још мало је причао о детињству у Србији. Проводио је време на очевој фарми скупљају кокошја јаја, окружен птицама и биковима.

Волео сам да проводим цео дан на имању, с псима, паткама, рибама, као и у дивљини. Направићу му нову фарму, надам се ускоро, већу са више животиња. Желим коње, краве, псе, све... Желим да имам велики простор, па када одем тамо да могу да се искључим из фудбала. Желим да направим језеро, да га напуним рибама и пецам цео дан. То је идеја мог оца, али сада морамо да направимо план.

Врбас је, према његовим речима, пун дресова Трешњица.

Цело место је у дресовима Борнмута. Сви траже дресове. Кад год се сада вратим, видим децу како само користе телефоне и бораве у кући и играју видео игрице. То ме растужује јер пре 10 година није било тако, сви смо чекали да изађемо напоље да играмо фудбал. Мама ме је увек звала у кућу. Желим деци да вратим ту ватру и помогнем јој. Причао сам са оцем да саградимо тренинг центар и тренинг терене како би им помогао да се окрену спорту, завршио је Керкез несвакидашњи интервју.