"Pobegnem u šumu da pržim ribu i gledam patke..." MILOŠ KERKEZ IZABRAO MAĐARSKU UMESTO SRBIJE, a evo šta planira da napravi u RODNOM VRBASU

Prva je prošla u prilagođavanju, a u drugoj je eksplodirao toliko da je nedavno razvalio Mančester siti sa dve asistencije. Odmah su se javili Liverpul i Mančester siti i široj britanskoj javnosti postao interesantniji. Zato se momak rođen u Vrbasu, a izabrao nastupa za Mađarsku, predstavio kao atpični fudbaler.

Kerkez je intervju za Gardijan počeo od uloge rođene braće Radeta i Marka, koji je nedavno podigao prašinu u Partizanu jer je bio predmet ostavke trenera Sava Miloševića i članova Privremene uprave.

Ispričao je da ga braća nisu štedela u detinjstvu u srpskom gradu.

Moja braća su bila gruba prema meni. Znali su da mi uklizaju tako da padnem i iscepam kožu i krvarim. Tada sam shvatio "Volim da se bavim ovim". Automobili nisu mogli da prolaze putem gde smo igrali jer bi ih pogodila lopta, morali su da idu drugim. Mi smo bili prepreka, to bila lepa vremena, počeo je Kerkez.

Kako kaže, leti zna da dođe u Vrbas i bude izolovan od svakodnevnice, baveći se stvarima koji su danas retkost.

Budem u kući sa možda jednim prijateljom, idemo u šumu, cepamo drva, ložimo vatru, kampujemo, pecamo... Sve bez telefona. Ljudi hoće da se fokusiraju na fudbal, ali potrebno je nešto drugo. Tada se vratite motivisaniji i sa više energije na teren.

Nije hteo da otkrije gde peca, ali je uporedio s onim što radi kao zvezda Mančester sitija Erling Haland.

I ja volim da budem u divljini. Da budem napolju, ostanem u šumi sedam dana. Ponekad sam stavljao ribu na vatru, čistio ih i pržio, pa ih pojedem iste noći. To je ono što volim da radim.

Želja mu je da se "oduži" ocu Sebastijanu i majci Tijani što su uspeli da preko teških poslova odgaje njega i braću. Sebastijan je radio u hemijskoj fabrici, isto kao i brat Rade, a Tijana čak tri posla. Bilo je teško odrastanje, kratko je priznao Kerkez bez udubljivanja u tu temu.

Ipak, još malo je pričao o detinjstvu u Srbiji. Provodio je vreme na očevoj farmi skupljaju kokošja jaja, okružen pticama i bikovima.

Voleo sam da provodim ceo dan na imanju, s psima, patkama, ribama, kao i u divljini. Napraviću mu novu farmu, nadam se uskoro, veću sa više životinja. Želim konje, krave, pse, sve... Želim da imam veliki prostor, pa kada odem tamo da mogu da se isključim iz fudbala. Želim da napravim jezero, da ga napunim ribama i pecam ceo dan. To je ideja mog oca, ali sada moramo da napravimo plan.

Vrbas je, prema njegovim rečima, pun dresova Trešnjica.

Celo mesto je u dresovima Bornmuta. Svi traže dresove. Kad god se sada vratim, vidim decu kako samo koriste telefone i borave u kući i igraju video igrice. To me rastužuje jer pre 10 godina nije bilo tako, svi smo čekali da izađemo napolje da igramo fudbal. Mama me je uvek zvala u kuću. Želim deci da vratim tu vatru i pomognem joj. Pričao sam sa ocem da sagradimo trening centar i trening terene kako bi im pomogao da se okrenu sportu, završio je Kerkez nesvakidašnji intervju.