Фудбалер Војводине Милан Мајсторовић појачање московског Динама

Најчешће се трке одвијају до невероватних комбинација, у релацијама девизних износа без покрића. Што комбинације мистериозније, то тиражи значајнији.

За то време истинске спортске вредности уговоре завршавају у миру дома свог. Попут Милана Мајсторовића, фудбалера Војводине и члана српске кадетске репрезентације која је пласманом у полуфинале на Европском првенству у Израелу постигла историјски успех. Милану уговор истиче 1. јуна следеће године, али ће он 21. фебруара, када прославља пунолетство, у Москви обуће дрес 11-струког совјетског шампиона Динама. Према незваничним информацијама, које још нико није оспорио, Војводина је на име обештећења инкасирала милион и по евра. Милион и по за дечака који није одиграо ни један меч у сениорском саставу Војводине, али који све своје обавезе у омладинског лиги Србије испуњава максимално професионално, чекајући лет за Москву, где ће започети професионалну каријеру, уз надзор тренера Московљана Славише Јокановића.

-Када сам чуо за Динамово интересовање, други клубови су престали да постоје – сведочи Мајсторовић. - Преговори су ишли брзо, Динамо и Војводина су одмах нашли заједнички језик, а са новим клубом утврдио сам све детаље личног уговора. Узбуђен сам,како да не будем. Динамо је клуб трофејне традиције, има сјајан тим, али ја се конкуренције не плашим. Спреман сам и верујем у себе.

Међу најбољим европским кадетима

Спортски директор московског Динама Жељко Бувач, својевремено играч бањалучког Борца и Мајнца, први помоћник Јиргена Клопа на клупи Борусије, али и у Ливерпулу, сматра да ће Мајстровоић врло брзо да избори место у сениорском саставу.

- Реч је о једном од најбољих дефанзиваца своје генерације у Европи – цени Бувач. – Упркос интересовању великих европских клубова изабрао је нас, јер смо га системстски пратили пуне две године. Такође, Милан зна да млади играчи у Динамо имају највише могућности за напредак.

Могао је већ да буде у руском главном граду. Могао је да скокне до Катара и тако буде непосредни сведок светског фудбалског спектакла. Могао је шта му душа пожели након што је уговор са Динамом потписао. У мору могућности које су се младом човеку отварале, са изазовима из снова, којима се тешко може одолети, Мајсторовић је остао уз вршњаке. Максималним ангажманом, као да тек трасира пут ка звездама.

-Мој брат ми недавно рече како би он био срећнији да ја нисам толико добар, јер би у супротном били дуже заједно – каже Милан уз осмех. – Заслужио је и он и моји другови, баш као што су заслужили и моји тренери Никола Ковачевић и Немања Кртолица, да их испоштујем и да будем ту, без обзира на потписани уговор. То је најмање што могу да учиним за клуб, коме дугујем много. Војводини хвала што сам то што јесам. Срећан сам због могућности која ми се отвара у мојим годинама, али и тужан што напуштам средину, која је била мој други дом.

Ослонац генерације

У суперлативима је селектор кадетске репрезентације Радован Кривокапић говорио о вредностима и учинку Мајсторовића на захтевној позицији централног бека.

-Његово презиме довољно говори колики је мајстор – шеретски је казао Кривокапић. – Уз природну интелигенцију, он има изузетно развијене психофизичке способности, посвећен је, вредан, радан, врло битан чинилац у нашој селекцији. Жао ми је, као што је жао сваком фудбалском поклонику, што нисмо имали прилике да га упознамо у сениорској конкуренцији, пре одласка у иностранство. Али, једно је сигурно, он јесте део будућности српске репрезентације.

Било је клубова и пре московског шампиона, с обе стране државне границе, који нису питали за цену. Мајсторовић је, у договору са члановима породице, у сваком појединачном случају, тражио сагласност Војводининог руководства. Позив у репрезентацију био је логичан след догађаја у животу младог фудбалера.

-Када сам добио први позив у репрезентацију, добио сам и потврду да сам на правом путу. Како тада, тако је и данас и увек ће да буде, уколико селектори процене да сам им потребан. Српска репрезентација имаће приоритет у односу на све друге обавезе, клупске или приватне, без разлике. Једино ће остати жал што нисам имао прилику да заиграм у такмичарској утакмици сениорског тима Војводине – сетно је сведочио Мајсторовић.

Захваљујући свима у објектима и на теренима ФЦ Вујадин Бошков, од економа и теткица у кухињи, медицинског особља, до чланова радне заједнице и тренера, Милан Мајсторовић је поздравио и наставнички кадар Средње стручне саобраћајне школе, који су имали разумевања за његове изостанке, са разредним старешином Бранком Миљановићем на челу. На пресеку  његовог одушевљења Динамом, са носталгичним присећањем на развој у Војводини, дефинисана је и оцена о капиталној одлуци да сопствени фудбалски развој повери клубу у коме је дефинисао своје фудбалско име и презиме. 

Л. Бакмаз