Вучић не открива српске адуте, Брисел враћа ЗСО у игру?

Како је већ уобичајено, из речника европских званичника мало тога конкретног може се сазнати о самој садржини разговора који следе. Но, о томе да ће разговори бити изузетно значајни, сведочи чињеница да ће председник Србије дан након њих отпутовати на Косово и Метохију да би 8. и 9. септембра разговарао с тамошњим Србима и предочио им резултате бриселских разговора.

У Бриселу је јуче потврђено да ће дефинисање заједничке основе будућег правно обавезујућег споразума о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине бити основна тема разговора Вучића и Тачија. Међутим, из Брисела нема још увек ни наговештаја о томе да ли ће се на столу наћи „разграничење”, за које се заложио Вучић, ни „корекција граница”, коју заговара Тачи. С друге стране, из Брисела се, додуше незванично, не искључује могућност да и елементи договора о ЗСО буду део тог коначног споразума.

Фокус је на проналажењу компромиса којим би се дошло до свеобухватне нормализације, навели су јуче дипломатски извори у Бриселу, који ову фаза дијалога виде као „интензивну”, с циљем доласка до заједничких позиција о правно обавезујућем споразуму, којим би се решило косовско питање, али и отклонила највећа препрека на путу Србије ка чланству у ЕУ. Но у ЕУ, за сада, не желе да прејудицирају које елементе би „коначни споразум” могао садржати. Једино што наглашавају је да договор мора бити заснован на компромису, али и „специфично кројен” за Србију и Косово да не би успоставио модел за друга питања, те да мора да допринесе регионалној стабилности и напретку региона ка ЕУ.

За сада Вучић тврди да је „сасвим јасно да смо веома далеко од било каквог споразума и да ће га тешко бити”. Он је први пут идеју разграничења с Албанцима изнео у Шиду пре двадесетак дана, али детаљи о томе како би све то изгледало остали су непознати. Једино што је казао било је да „хоћемо јасне границе, а не провизоријум као што је данас, у којем нам једно пише, а сасвим друго имамо на терену”. Категоричан је да не може говорити о чему преговара с косовским Албанцима јер би тако отворио карте Србије, при чему је објаснио и да ће споразум Београда и Приштине бити свеобухватан пакет који није упрошћен и једноставан као што неки замишљају.

Сарадник Центра за спољну политику Драган Ђукановић каже да је предстојећа посета председника Вучића КиМ веома значајна за Србе који тамо живе. Процењује да ће им током посете бити указано на то које су могућности и лимити с којима се Србија суочава. Како примећује, у протеклих неколико недеља радило се на убрзању процеса дијалога између Београда и Приштине, при чему је, каже, најбитније то што ће у петак доћи до састанка у Бриселу и што ће се кренути у операционализацију општих принципа. Сматра да се улази у неку врсту завршнице процеса који би требало да резултира решењем које би задовољило обе стране. 

– Што се самог разграничења тиче, ту углавном све зависи од ставова међународне заједнице, пре свега САД, и, наравно, мере у којој ће Европска унија бити спремна да подржи такво решење – констатовао је Ђукановић. 

Приметио је да је „веома значајно да ЕУ има флексибилнији приступ и да је спремна да подржи решење какво би договорили Београд и Приштина”, како и то што је дошло до ревизије ставова САД, које инсистирају на наставку дијалога и његовом успешном епилогу.

Министар спољних послова  Ивица Дачић примећује да сви отварају врата дијалогу, али тврди да се сигурно неће расправљати о две ствари – да КиМ буде аутономија унутар Србије и да Србија призна једнострано проглашено Косово.

– Тражи се компромис – рекао је Дачић. – Сада смо у тој фази, али се поставља питање шта је то компромис. Разграничење је једна од идеја. Али других идеја нема. Баш зато постоји лавина отпора и у Приштини и у Београду.

Приметио је и да у САД сада „дувају нови ветрови” и отвара се могућност да Срби и Албанци нађу компромисно решење. Како каже, они који се противе разграничењу треба да знају да је целовито Косово могуће једино као независна држава.

– Ми север КиМ нећемо никада дати, ту дилеме нема. Шта можемо још? Немамо територијалну повезаност да сви крајеви где живе Срби остану у Србији  – рекао је Дачић.

С друге стране, председник Скупштине Косова Кадри Весељи на округлом столу „Финална фаза дијалога Косово–Србија”, одржаном у Јужној Митровици, рекао је да ће „Митровица увек бити део Косова и да никада неће постати део било какве размене”. Он је приче о томе да би Митровица могла бити део трампе територија у преговорима са Србијом назвао „проруским, просрпским гласинама”.    

С. Станковић