Vučić ne otkriva srpske adute, Brisel vraća ZSO u igru?

Kako je već uobičajeno, iz rečnika evropskih zvaničnika malo toga konkretnog može se saznati o samoj sadržini razgovora koji slede. No, o tome da će razgovori biti izuzetno značajni, svedoči činjenica da će predsednik Srbije dan nakon njih otputovati na Kosovo i Metohiju da bi 8. i 9. septembra razgovarao s tamošnjim Srbima i predočio im rezultate briselskih razgovora.

U Briselu je juče potvrđeno da će definisanje zajedničke osnove budućeg pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti osnovna tema razgovora Vučića i Tačija. Međutim, iz Brisela nema još uvek ni nagoveštaja o tome da li će se na stolu naći „razgraničenje”, za koje se založio Vučić, ni „korekcija granica”, koju zagovara Tači. S druge strane, iz Brisela se, doduše nezvanično, ne isključuje mogućnost da i elementi dogovora o ZSO budu deo tog konačnog sporazuma.

Fokus je na pronalaženju kompromisa kojim bi se došlo do sveobuhvatne normalizacije, naveli su juče diplomatski izvori u Briselu, koji ovu faza dijaloga vide kao „intenzivnu”, s ciljem dolaska do zajedničkih pozicija o pravno obavezujućem sporazumu, kojim bi se rešilo kosovsko pitanje, ali i otklonila najveća prepreka na putu Srbije ka članstvu u EU. No u EU, za sada, ne žele da prejudiciraju koje elemente bi „konačni sporazum” mogao sadržati. Jedino što naglašavaju je da dogovor mora biti zasnovan na kompromisu, ali i „specifično krojen” za Srbiju i Kosovo da ne bi uspostavio model za druga pitanja, te da mora da doprinese regionalnoj stabilnosti i napretku regiona ka EU.

Za sada Vučić tvrdi da je „sasvim jasno da smo veoma daleko od bilo kakvog sporazuma i da će ga teško biti”. On je prvi put ideju razgraničenja s Albancima izneo u Šidu pre dvadesetak dana, ali detalji o tome kako bi sve to izgledalo ostali su nepoznati. Jedino što je kazao bilo je da „hoćemo jasne granice, a ne provizorijum kao što je danas, u kojem nam jedno piše, a sasvim drugo imamo na terenu”. Kategoričan je da ne može govoriti o čemu pregovara s kosovskim Albancima jer bi tako otvorio karte Srbije, pri čemu je objasnio i da će sporazum Beograda i Prištine biti sveobuhvatan paket koji nije uprošćen i jednostavan kao što neki zamišljaju.

Saradnik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović kaže da je predstojeća poseta predsednika Vučića KiM veoma značajna za Srbe koji tamo žive. Procenjuje da će im tokom posete biti ukazano na to koje su mogućnosti i limiti s kojima se Srbija suočava. Kako primećuje, u proteklih nekoliko nedelja radilo se na ubrzanju procesa dijaloga između Beograda i Prištine, pri čemu je, kaže, najbitnije to što će u petak doći do sastanka u Briselu i što će se krenuti u operacionalizaciju opštih principa. Smatra da se ulazi u neku vrstu završnice procesa koji bi trebalo da rezultira rešenjem koje bi zadovoljilo obe strane. 

– Što se samog razgraničenja tiče, tu uglavnom sve zavisi od stavova međunarodne zajednice, pre svega SAD, i, naravno, mere u kojoj će Evropska unija biti spremna da podrži takvo rešenje – konstatovao je Đukanović. 

Primetio je da je „veoma značajno da EU ima fleksibilniji pristup i da je spremna da podrži rešenje kakvo bi dogovorili Beograd i Priština”, kako i to što je došlo do revizije stavova SAD, koje insistiraju na nastavku dijaloga i njegovom uspešnom epilogu.

Ministar spoljnih poslova  Ivica Dačić primećuje da svi otvaraju vrata dijalogu, ali tvrdi da se sigurno neće raspravljati o dve stvari – da KiM bude autonomija unutar Srbije i da Srbija prizna jednostrano proglašeno Kosovo.

– Traži se kompromis – rekao je Dačić. – Sada smo u toj fazi, ali se postavlja pitanje šta je to kompromis. Razgraničenje je jedna od ideja. Ali drugih ideja nema. Baš zato postoji lavina otpora i u Prištini i u Beogradu.

Primetio je i da u SAD sada „duvaju novi vetrovi” i otvara se mogućnost da Srbi i Albanci nađu kompromisno rešenje. Kako kaže, oni koji se protive razgraničenju treba da znaju da je celovito Kosovo moguće jedino kao nezavisna država.

– Mi sever KiM nećemo nikada dati, tu dileme nema. Šta možemo još? Nemamo teritorijalnu povezanost da svi krajevi gde žive Srbi ostanu u Srbiji  – rekao je Dačić.

S druge strane, predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji na okruglom stolu „Finalna faza dijaloga Kosovo–Srbija”, održanom u Južnoj Mitrovici, rekao je da će „Mitrovica uvek biti deo Kosova i da nikada neće postati deo bilo kakve razmene”. On je priče o tome da bi Mitrovica mogla biti deo trampe teritorija u pregovorima sa Srbijom nazvao „proruskim, prosrpskim glasinama”.    

S. Stanković