Вучић и Вучевић посвећени развоју Војске Србије и јачању ВОА и других кључних служби

Вучевић: Професионалци из ВОА живе и раде за Србију

Нимало лак период је пред нама, стога ће задатак Војнообавештајне агенције бити веома изазован. Захтеваће много одрицања, ангажовање озбиљних професионалаца, људи који живе и раде за Србију и спремни су да, ради очувања наших интереса, ураде све што је потребно“ – рекао је, између осталог, у својој беседи министар одбране Милош Вучевић 5. марта, на свечаности поводом 140. годишњице војне обавештајне службе у Србији. 

Највећа оперативна мрежа

Заиста, у све сложенијим и тежим међународним условима сукоба и повишених тензија, правовремена информација је од непроцењивог значаја за државно руководство у доношењу квалитетних одлука за очување слободе и независности земље и безбедности грађана. Подаци о војним структурама и друштвеним приликама широм света данас стижу у Београд из 31 војног изасланства ВОА, која покривају 40 земаља. Ово је, по речима генерал-мајора Зорана Стојковића, директора Војнообавештајне агенције, највећа оперативна мрежа коју је ова служба имала у својој историји. Он се за њен развој, ширење и опремање захвалио председнику републике Александру Вучићу, министру Вучевићу и начелнику Генералштава Мојсиловићу, тиме сведочећи да професионални делатници ове агенције препознају своју радну етику живота и рада за Србију и код државног руководства. 

ВОА је важна карика у ланцу безбедносно-обавештајног система Републике Србије, који поред ње чине Безбедносно-информативна агенција и Војнобезбедносна агенција. Баштини традиције својих prеthodnih организационих форми, које имају корен у Спољном одсеку Оперативног оделења Главног ђенералштаба, који је успостављен 5. марта 1884. године. На челу галерије знаменитих личности, које су од тада предводиле ову службу, стоји војвода Радомир Путик, који је руководио као потпуковник од 1886. до 1888. године. Није дакле чудо што данас у ВОА, по речима генерала Стојковића – „нема места људима који не носе Косово и Метохију у својим срцима и који не живе за дан када ће се српска тробојка вијорити широм наше јужне покрајине.“ 

Оваква етика и сентимент данас се слободно исказују у министарству на чијем је челу Милош Вучевић и у држави чији је председник Александар Вучић. Њихова подршка развоју Војске Србије и њених кључних служби не огледа се само у побољшању њених материјалних ресурса и животног стандарда њених припадника, већ и у јачању морала, мотивације и посвећености националним интересима и вековним вредностима. Од самог почетка свог мандата министар Вучевић је показао велико интересовање за рад Војнообавештајне агенције, редовно присуствујући њеним свечаностима али и годишњим анализама рада и састанцима са актуелним и будућим изасланицима одбране, који су очи и уши наше Војске и Министарства одбране у иностранству. Веома је важно истаћи да је, кроз интегритет својих припадника и квалитет свог рада, агенција успела да се одржи као чисто обавештајна, одупирући се деструктивним „реформским“ трендовима двехиљадитих година. Многи стручњаци сматрају да је спајање безбедносне и обавештајне компоненте оваквих служби на штету и једног и другог аспекта рада. Хрватска је, на пример, још 2002. године укинула Обавештајну управу свог генералштаба, а 2006. је изгубила и једину цивилну чисто обавештајну службу. Чак је и Мађарска 2012. интегрисала обавештајни и безбедносни аспект у нову Војну националну безбедносну службу. Неке земље, попут Бугарске, су и поред чланства у НАТО ипак задржале класичан начин организације обавештајног рада у војсци, али то су ретки примери међу мањим државама. Данас дакле Србија спада у ред мањег броја држава са службом каква је Војнообавештајна агенција, која баштини славне традиције и подржана од државног руководства, наставља развој и јачање својих капацитета на свим меридијанима.

Сава Стамболић, аналитичар