Vučić i Vučević posvećeni razvoju Vojske Srbije i jačanju VOA i drugih ključnih službi

Vučević: Profesionalci iz VOA žive i rade za Srbiju

Nimalo lak period je pred nama, stoga će zadatak Vojnoobaveštajne agencije biti veoma izazovan. Zahtevaće mnogo odricanja, angažovanje ozbiljnih profesionalaca, ljudi koji žive i rade za Srbiju i spremni su da, radi očuvanja naših interesa, urade sve što je potrebno“ – rekao je, između ostalog, u svojoj besedi ministar odbrane Miloš Vučević 5. marta, na svečanosti povodom 140. godišnjice vojne obaveštajne službe u Srbiji. 

Najveća operativna mreža

Zaista, u sve složenijim i težim međunarodnim uslovima sukoba i povišenih tenzija, pravovremena informacija je od neprocenjivog značaja za državno rukovodstvo u donošenju kvalitetnih odluka za očuvanje slobode i nezavisnosti zemlje i bezbednosti građana. Podaci o vojnim strukturama i društvenim prilikama širom sveta danas stižu u Beograd iz 31 vojnog izaslanstva VOA, koja pokrivaju 40 zemalja. Ovo je, po rečima general-majora Zorana Stojkovića, direktora Vojnoobaveštajne agencije, najveća operativna mreža koju je ova služba imala u svojoj istoriji. On se za njen razvoj, širenje i opremanje zahvalio predsedniku republike Aleksandru Vučiću, ministru Vučeviću i načelniku Generalštava Mojsiloviću, time svedočeći da profesionalni delatnici ove agencije prepoznaju svoju radnu etiku života i rada za Srbiju i kod državnog rukovodstva. 

VOA je važna karika u lancu bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, koji pored nje čine Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija. Baštini tradicije svojih prethodnih organizacionih formi, koje imaju koren u Spoljnom odseku Operativnog odelenja Glavnog đeneralštaba, koji je uspostavljen 5. marta 1884. godine. Na čelu galerije znamenitih ličnosti, koje su od tada predvodile ovu službu, stoji vojvoda Radomir Putik, koji je rukovodio kao potpukovnik od 1886. do 1888. godine. Nije dakle čudo što danas u VOA, po rečima generala Stojkovića – „nema mesta ljudima koji ne nose Kosovo i Metohiju u svojim srcima i koji ne žive za dan kada će se srpska trobojka vijoriti širom naše južne pokrajine.“ 

Ovakva etika i sentiment danas se slobodno iskazuju u ministarstvu na čijem je čelu Miloš Vučević i u državi čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Njihova podrška razvoju Vojske Srbije i njenih ključnih službi ne ogleda se samo u poboljšanju njenih materijalnih resursa i životnog standarda njenih pripadnika, već i u jačanju morala, motivacije i posvećenosti nacionalnim interesima i vekovnim vrednostima. Od samog početka svog mandata ministar Vučević je pokazao veliko interesovanje za rad Vojnoobaveštajne agencije, redovno prisustvujući njenim svečanostima ali i godišnjim analizama rada i sastancima sa aktuelnim i budućim izaslanicima odbrane, koji su oči i uši naše Vojske i Ministarstva odbrane u inostranstvu. Veoma je važno istaći da je, kroz integritet svojih pripadnika i kvalitet svog rada, agencija uspela da se održi kao čisto obaveštajna, odupirući se destruktivnim „reformskim“ trendovima dvehiljaditih godina. Mnogi stručnjaci smatraju da je spajanje bezbednosne i obaveštajne komponente ovakvih službi na štetu i jednog i drugog aspekta rada. Hrvatska je, na primer, još 2002. godine ukinula Obaveštajnu upravu svog generalštaba, a 2006. je izgubila i jedinu civilnu čisto obaveštajnu službu. Čak je i Mađarska 2012. integrisala obaveštajni i bezbednosni aspekt u novu Vojnu nacionalnu bezbednosnu službu. Neke zemlje, poput Bugarske, su i pored članstva u NATO ipak zadržale klasičan način organizacije obaveštajnog rada u vojsci, ali to su retki primeri među manjim državama. Danas dakle Srbija spada u red manjeg broja država sa službom kakva je Vojnoobaveštajna agencija, koja baštini slavne tradicije i podržana od državnog rukovodstva, nastavlja razvoj i jačanje svojih kapaciteta na svim meridijanima.

Sava Stambolić, analitičar