Врви као у кошници на траси будуће двоколосечне пруге у Карловцима
Од 1. фебруара када је обустављен железнички саобраћај између Београда и Новог Сада, Сремски Карловци су постали поприште великих радова у склопу грандиозног пројекта изградње двоколосечне пруге великих брзина која ће за неколико година повезати главни град Србије и престоницу Мађарске.
Већ првих дана фебруара стара пруга која је први пут кроз Карловце прошла 1882. године, демонтирана је, а на траси којом су до тада пролазили возови, свако мало житељи Сремских Карловаца сведоци су нових грађевинских захвата и промене изгледа добро познатог пејзажа.
Модернизација пруге од Старе Пазове до Новог Сада, па тако и деонице која пролази кроз Карловце, поверена је међудржавним уговором руској компанији „РЖД Интернешнел“ која послује у склопу „Руске железнице“ и од 2014. године се бави градњом железничке инфраструктуре у Србији.
Први објекат који је у Карловцима започет пошто су шине уклоњене, био је pothodnik у близини семафора на државном путу који ће служити за пролазак пешака и бициклиста до Дунава, будући да на пругама за брзине возова до 200 километара на сат, као што је овде случај, нема укрштања с путевима у нивоу. Радови на pothodniku сваким даном напредују, а да би ту грађевину повезали са зградом некадашњег Савезног центра за механизацију одакале ће пешаци улазити у тај објекат, по речима директора пројекта брзе пруге на деоници од Старе Пазове до Новог Сада Златибора Куруцића, овог лета привремено ће у зони радова бити измењена траса државног пута.
- Када за то дође време у наредном периоду, преусмерићемо промет возила с магистралног пута на алтернативну саобраћајницу, односно девијацију у дужини од стотинак метара, коју ћемо ради несметаног и безбедног обављања саобраћаја и асфалтирати – објашњава Куруцић. – То је неопходно да би могла да се уради кампада испод садашње саобраћајнице. Када се то заврши, возила ће се вратити на стару трасу.
За некадашњи Савезни центар за механизацију, што између осталог најише занима житеље Карловаца, Куруцић каже да ће део зграде у ком је била пекара, бити срушен због градње pothodnika. Напомиње да је пројектом предвиђено да ту буде лифт који ће спуштати пешаке и бициклисте на доњи ниво одакле ће даље ићи на другу страну до будуће саобраћајнице која ће их водити до обале Дунава.
Осим овог, радници увелико граде још један pothodnik код доскорашње грађаре „Драгојловић“. По речима Куруцића, биће то пролаз за путнике до перона, али њиме ће пешаци и бициклисти такође моћи да изађу на поменути будући пут уз двоколосечну пругу којим ће аутомобили стизати до Дунава. На месту где се гради овај други pothodnik, истиче наш саговорник, предвиђено је да буде и нова станична зграда. Стара карловачка железничка станица која је подигнута као и пруга 1882. неће имати више ту функцију и сва је прилика, постаће споменик културе.
Како се одмиче од места будуће железничке станице ка Новом Саду, на два места праве се пропусти за прихват воде из сливног подручја тог дела Карловаца. Куруцић подсећа да је површина између пруге и одбрамбеног насипа природна ретензија Карловаца и да ће пропусти који су у изградњи омогућити да се убудуће вода из виших делова места несметано спроводи у ту ретензију.
Недалеко одатле у току је и градња надвожњака у облику латиничног слова „С“. Носиће га десет стубова, имаће девет распона и биће дуг око две стотине метара. Преко њега ће, када пруга буде стављена у функцију, аутомобили једино моћи да стигну до Дунава. Надвожњак ће се спуштати на поменути пут уз пругу, уз који ће бити изграђене пешачка и бициклистичка стаза.
Златибор Куруцић каже да је половина децембра рок до ког радови који се изводе сада у Карловцима треба да буду завршени, и да пруга буде оспособљена за саобраћај дизел-возова. Објекти који су тренутно у изградњи у Карловцима су само део од 52, колико их на деоници за коју је задужен „РЖД Интернешнел“ има.
Ниче и мост преко потока
Осим укрштања са путевима у нивоу, пруга за возове до 200 километара на час, не „трпи“ ни оштре кривине, па ће будућа траса колосека бити делом „исправљена“. Како каже Златибор Куруцић, од Карловачких винограда пруга условно речено пролази кроз појас између одбрамбеног насипа и Дунава. - У једном моменту пруга ће сећи насип и изаћи на мост преко Ешиковачког потока, који се сада бетонира – објашњава Куруцић. - Стара пруга ишла је преко затвореног пропуста који је дугачак стотинак метара. Сада то више није могуће, пошто тај пропуст не може да поднесе оптерећење нове двоколосечне пруге. Ту сада градимо мост у облику ћириличног слова „П“. Поток ће пролазити испод моста, а пруга преко њега. Мост ће бити виши два метра у односу на стару пругу. У том нивоу отприлике ће бити и новопројектована пруга у поређењу са старом. Имаће заштитну ограду као и звучну баријеру.
Ова компанија од септембра 2017. у Чортановцима гради железничке објекте, јединствене за Србију – тунел, који се састоји од две цеви укупне дужине 2,2 километра и вијадукт дуг три километра на који ће возови излазити из тунала и у Просјаницама, у близини постројења „Нафтахем“ силазити на тло. Сви ови радови који се узводе у распону од 40,4 километра колико има од Старе Пазове до Новог Сада таквог су обима и значаја да се не без разлога каже да је то највеће градилиште тренутно у Европи. Рок за завршетак модернизације пруге од Старе Пазове до Новог Сада, која се финансира из руског кредита, је децембар 2021. године.
Зорица Милосављевић
Фото: В. Фифа
